KNINJANKE I KNINJANI

[Petar-Peky Bukarica]

Проф. Стојан Јанковић (1933-2014)

Отишао је чувени кнински професор Стојан Јанковић (82), уредник београдског Југославијапублика. Испраћен је у кругу породице и најближих пријатеља, на Гробљу Лешће, сунчане суботе, 18. октобра 2014.

Рођен је у Малој Црној Гори код Жабљака. У книнску Гимназију, за професора српскохрватског језика, дошао је послије завршеног факултета и краћег професорског рада у гимназији у Херцег Новом. У Книну је провео више од двије и по деценије, у том мјесту се оженио и основао породицу.

У Београд се породица Јанковић преселила средином осамдесетих година. Радио је, прво вријеме, на административним пословима у Мјесној заједници у општини Карабурма, а потом, идућих десетак година био је уредник издавачке дјелатности у предузећу Југославијапублик које је управо тада постало запажен (и храбар) издавач.

Проф. Стојан Јанковић је био један од уредника Сабраних дјела академика Слободана Јовановића, штампаних почетком деведесетих у заједничком подухвату тог издавача, БИГЗ-а и Српске књижевне задруге. То је учињено послије дугогодишњих покушаја да се штампају Јовановићева, дјела оспораваних због неповољног мишљења власти.

Јанковић је био и један од уредника Сабраних дјела Антона Павловича Чехова, још неколико издања Југославијапублика, али и других издавача, као и више публикација.

Све док га болест није потпуно опхрвала, долазио је на београдске прославе годишњица матура книнских гимназијалаца, којима је док су били његови ђаци, пренио љубав и интересовање за литературу и љепоту писања.

На томе су му захвалне генерације книнске Гимназије "Братство и јединство".

Д. Перић

[Stevan-Stiv Biserko]

Tri rijeke,tri brigade,tri neizbrisive istine ispisane krvlju obicnih ponositih
ljudi i zena,bez obzira na vijerssku i nacionalnu pripadnost,golorukih
herroja sinova i ceri Dinare,a onaj ko krije onu istinu,ona postaje otrov
za njega. 4.XII 1944.godine kada je zubato decembarsko Sunce slobode
obasijalo i dolinu izmedju Dinare i posesrtime joj Promine,u nasim srcima
taj datum ce [pnosito zvucati i sa ponosom i ljubavlju sijecati se onih koji
su nam ga dali.Slava im.

[Jovan-Repko Urukalo]

SLAVA IM !

[Petar-Peky Bukarica]

Slava im !

[Ile Cenic]

SLAVA IM !!!!!!!!!!!!!!!!!!
SMRT FASIZMU SLOBODA NARODU!

[Petar-Peky Bukarica]

Zlatko Sinobad (92), prvi direktor TV Zagreb, nekadašnji ambasador Jugoslavije u Finskoj. Rodjen je 1923. godine u Benkovcu. Njegov otac, ucitelj Djuro Sinobad, je iz Benkovca zbog politicke nepodobnosti premješten u rodno mjesto Knin na niže rangirano radno mjesto. Kada je otac preminuo, porodica s troje dece preselila se u Split. Zlatko je maturirao u splitskoj Realnoj gimnaziji 1942. godine. U SKOJ je primljen kao gimnazijalac, bio je ucesnik NOB-e. Poslije rata kao vanredni student diplomirao je pravo. Direktor Radio Zagreba bio je sedam godina, u isto vrijeme i predsjednik Upravnog odbora Jugoslovenske radiodifuzije. Bio je predsjednik Društva novinara Hrvatske 1955. i 1956. godine. Smatra se za jednu od najzaslužnijih osoba za pocetak rada Televizije Zagreb, prve televizijske kuce u Jugolsaviji. Postao je njen direktor 1956. godine.
Od 1957. do 1961. godine bio je direktor Centra za informisanje FNRJ u Njujorku. Potom je radio u Ministarstvu spoljnih poslova, bio je ambasador u Finskoj, savjetnik tadašnjeg saveznog sekretara Miloša Minica, a do odlaska u penziju, 1985. godine, izvršni sekretar Jugoslovenske radiodifuzije.

Tekst: D. Peric

[Petar-Peky Bukarica]

U sijecanje
Tesko je reci ista o gradu Kninu,a da se ne spomene obitelj Monti,koja je
u mnogome doprinjela razvoju onog grada i njegove okoline,a njezin
posljednji izdanak u poboznoj tisini napustio je ovaj svijet zlom sudbinom
u Beogradu u svojoj 77-oj godini zivota. Umro je Niksa Tomkovic.Umro je
za mnoge i zaboravljen.Onaj neponovljivi erudit, nekada bi mi znao reci
kako jos nema snage da do kraja procita Jesenjina. Mozda se je i plasio
zavrsnih stihova u kojima Jesenjin opise svoj ssprovod:
-Urlice vijetar ko stotine mantijasa,a za kovcegom ni zene ni druga.
Niksa,bili su tvoji drugovi i drugarice za kovegom. Oni za koje si imao
bezgranicnu ljubav,a ne samo svoju urodjenu plemenitost. Oni koji ce te
pamtiti po najdivnijim osobinama koje mogu da krase samo takvog
pravog covijeka neizrecivih vrijednosti: vedra duha, energicnosti, borca za
istinu, dostojanstvenog i snaznog karaktera. Bio si ljubazan i prema onima
do kojih ti nije bilo stalo. Cuvao si ljubav prema svome gradu i njegovim
stanovnicima, pa kao jedan od rijetkih zaljubljenika svoga grada, tvoja
sijecanja iz njegove povijesti bila su u tebi natalozena poput slika starog
albuma izgubljenih tragova. Ova nasa prokleta sudbina odvojila te je od
te tvoje ljubavi sa velikim bolom, a neprepustajuci se sudbini svojim
cvrstim moralnim principima sacuvao si ljubav prema svom iskonu bas
onako kako dolikuje bogatstvu tvoga znanja i porijekla. Duboko si bio
ljudski i istinski sredjen, a u zadnjim trenutcima tvoga zivota da su ti
napamet pale rijeci Dostojevskog: -Nikakvim okovima i zigosanjem
neces natjerati covijeka da zaboravi da je covijek.
Niksa,neces biti zaboravljen i ostaces u nasim sijecanjima ne samo kao
divan covijek prave muske odlucnosti, vec kao neponovljivi nas
Niksa Tomkovic.

Napisao: Stevan-Stiv Biserko

[Stevan-Stiv Biserko]

Jucer sam cuo da je preminula nasa biciklisticka legenda.Jedan o trojice
velikana i Univerzuma,koji su sa svojim specijalkama krstili nas asvalt
prvenac,pa je iz tih dana ostala izreka kao sinonim brzine,jer od njih
troje nista brze jos nebijade.Trivic,Medic i Levacic,a Boska Medica vise
nema,a sijecanja ce ostati.

[Stevan-Stiv Biserko]

Sa vrha Dinare medju zvijezde
Sa svojom petom samostalnom izlozbom u atrijumu Narodne banke
beogradskoj publici predstavio se je sa dvadeset radova u ulju na platnu
Slobodan Amanovic.
Rodjen pod nebom izuzetne i jedinstvene prirodne raskosi,koje ga je jos kao
golobradog osmogodisnjaka uzdrmao raskos njegovog rodnog Vrbnika,
koji se je kupao u svijetlosti vrelog mediteranskog Sunca,te taj suncani
pejsaz ulazi u njegovu dusu saa kojim je Slobodan jos vezan neraskidivim
lancima,te mu priroda postaje uciteljica u njegovom slikarskom radu.
Kazu da su boje najlijepsi poklon prirode covijeku,onda Slobodan to najbolje
dokazuje na svojim platnima.Na nebu moze biti bezbroj boja,ali se uzima
ultramarin,ali uz dodatak jednostavnih boja olovnog tonaliteta,Slobodan
ispoljava ono sta nosi u sebi kao snazan dozivljaj raskosi svoga kamenjara
u kojeg je gledao siroko otvorenim dijecijim ocima,te danas otvorena poteza
siroke Podinarske duse iz koje je iznjedrio sirok spektar boja u kojima se
zdruzeno kovitlaju oblaci sa naizgled bezlicnim kamenjarom i u toj
harmonicnosti se i krije tajna i snaga njegova uspijeha,slikajuci bezbroj
snova.Njegova zudnja za svijetlom koja izbija iz njegove prefinjene tanane Podinarske duse na slikama predstavlja satkani milje te biranim
nitima tka svoja dijela sa darom pijesnika,posto su mu slike kao nedovrseni stih.Oslanjajuci se na ultramarin i sivu boju pejsaz dozivljava
kao povezanost svoje vijernosti prema Herderlihovoj izreci,koja kaze
-Uci se umjetnosti u zivotu,a zivotu u umjetnosti,pa budes li jasno vidio
jedno,vidjeces i drugo.Jer na prvi pogled krajnje jednostavnih poteza,
ali svaka Slobodanova slika zadrzava gledaoca dugo ispred sebe.Njegov
vapaj za ljepotom svoga ognjista,za onom oporom vrelinom koja izbija
iz Podinarskog kamenjara,sa uzburkanog okamenjenog mora talasasto
se probija u dusu posmatraca,koji ce se,kad ostavi Slobodanove slike iza
sebe zapitati:"Ko ste vi Slobodane Amanovicu?"
Uz svu nesrecu koja ga je snasla,u ovim zlim nesrecnim stranicama
povijesti,prepunim sumanutim vremenima,treba se diviti energiji i
stvaralackom duhu Slobodana Amanovica,koji u traganju za vlastitim
izrazom oslanja se na autenticnost svoga iskona tako da posmatrac
nalazi sebe u njegovom izrazu govora boja koje davaju snagu iimpresije
svakog oslikanog motiva kao trag emocije koju snazno utiskuje bojom
odlucnim i neponovljivim potezom pinela,te time i razbija akademske
okove stereotipnosti,neslikajuci pod nikakvim prinudama,niti okrece ledja
ljepoti svog Vrbnickog kamenjara.Ako se svemu jos doda i roman kao
prvenac i njegovog knjizevnog stvaralastva,onda Slobodanovo vrijeme tek dolazi,tko da se sa sigurnoscu moze zakljuciti da kao afirmisani slikar
sa vrha svoje Dinare ode medju zvijezde.

[Petar-Peky Bukarica]

Pocetkom pedesetih godina proslog stoljeca,gotovo da nije bilo zitelja
izmedju Dinare i Promine,a da nije znao ko je Joza.U onim vremenima kad
se nije mastalo o sreci, jer smo sretno zivjeli.U vremenu kad nam se je
zivot poceo odvijati u domu nase armije,u kojeg nas je"mamio" Joza pomocu
pokretnih carolija sa celuloidne filmske trake.Tada su poceli nasi koraci
"sitnog kriminala",jer smo bili nezaustavljivi da na svojstven nacin
UPADAMO na razne predstave u domu.Dovikivali smo nasem Jozi na neke
nepravilnosti,koje bi se znale pojaviti na platnu i u tonu.Joza nam je
zacinjavao dane i dane,kada bi nas vidio nako okupljene oko dracice ispred
doma,u cijim su rasljama bila dva zvucnika,pustajuci nam fudbalske prenose
sa utakmica i muziku sa mnogih zbava,koje su se odvijale gore u sali.
Narocito ponedjeljkom uvece emisiju za pomorce,a ni kise i bure nijesu nam
smetali.Ukoliko bi Joza usao u dom,a nije bacio pogled po nama okupljenim,
znali smo da vanjskog razglasa nece biti sa zabave.Radovao nas je glas
kad bi neko rekao:-Eno Joza stavlja nove slike.Ajmo tamo.
Joza,lik koji nebljedi,Joza omiljena osoba.Joza nas postovani kinoaparater.
Tih,ljubazan i sa nakom plemenitoscu zasluzuje postovanje svih nas
koji ga se sijecamo,a vijerujem da nas je mnogo.

Napisao: Stevan-Stiv Biserko



Tek sam iz Stivovih, divnih i dirljivih rijeci,shvatila o kome se radi.Joza nam je zaista uljepsao mladost,onda kada je kino i muzika sa razglasa bila vrhunska zabava.Hvala Jozi za divne trenutke koje nam je svojim umijecem podario.

Napisala : Ksenija Jaramaz Tosic

[Petar-Peky Bukarica]

Preminuo je Jovo Bjedov, poznati kninski muzicar, tonac Radio Knina

Otišao je iz naših redova Jovo Bjedov, jedna od kninskih urbanih legendi. Odlazio je, ali se uvijek i vracao u mali stan svojih roditelja, u Boricima kod Doma penzionera. Svirao je uzduž i poprijeko bivše Jugoslavije, sve, od roka do folka. Najduže je muzicirao sa Jovicom Nonkovicem, Cevom, Nonom... Bili su to nenadmašni "Zvuci s kamena" i drugi narodni orkestri. Nije bilo svadbe koju nisu uvelicali.
Svirao je i u željeznickom kulturno umjetnickom društvu.
Nenadmašan gitarista, i neizrecivo drag covjek. Kad se naljuti sjevale su munje, a onda blagost.
Nikog nije uvrijedio a svima je govorio Å¡ta misli.
Poslije Radio Knina gdje je bio vrsni tonac, radio je isto to i u Radio Prištini, gdje je bio u izbjeglištvu. I tu su ga svi koji su ga znali, zavoljeli.
Ne tako davno vratio se iz SAD. Mogao je da uživa u penziji. Ali...
Neka mu je laka crna zemlja. Hvala mu u ime svih njegovih kolega i prijatelja iz Radio
Knina i svih ostalih Kninjana...

D. Peric

________________________________________________


Kazu da je najvece bogatstvo koje roditelji ostavljaju svojoj dijeci je njihov
odgoj,a ovu izreku najbolje je potvrdio sa svojim zivotom Jovo Bijedov,koji
prerano i neocekivano,necujno i tiho napusti ovaj svijet prepun zla i grijeha.
Neki ljudi idu tiho kroz zivot i ostave iza sebe neizbrisiv trag,a sa svojim
tihim zivotom Jovo je ostavio,nama sa kojima je odrastao,primjer duboke
ljudske istinske iskrenosti.
Godinama smo sijedili u istoj skolskoj klupi iako su vrsili pritisak na njega
da me se kloni,dijetinjstvo proveli pod strogom palicomu DTO,prve note
savladjivali u nasem osnovanom dzez orkestru uz nesebicnu pomoc
clanova pleh orkestra doma nase armije,kada je Jovo samo za dva mijeseca
dobio zacudjujuce rijeci od kapelnika doma:"Jovane,ja nema vise cemu da
te naucim na tvom kontrabasu." Sijeti se Jovo da smo tada nekome
zasmetali,pa nas iz cista mira rastjera,a ti se sa tim malomnim cinom
nijesi pomirio,pa te tvoja urodjena sklonost za sviranjem odvede cak u
orkestar zagrebacke"Esplanade". Taj udarac sudbine sta se vise nijesmo
mogli okupiti,kao tesko breme nosio si u svojoj dusi cijeli svoj zivot i
nijesi se mogao pomiriti da je tada zaslo Sunce nasih radosti.
Sad,kada se je zauvijek zavrsilo jedno prijateljstvo,meni ostaju sijecanja
Bezgrijesno si zivio,pa ti tu bezgrijesnu dusu uzese andjeli tame,a kome je
oni uzmu onda mu je mijesto u toplini pod njihovim krilima.

Stevan-Stiv Biserko

[Petar-Peky Bukarica]

PRICA O VELIKOM USPJEHU GORANA BJEDOVA
Autor: Hrvoje Slišković

Objavljeno: Jutarnji list - 18.09.2015



Igračku karijeru naprasno mu je prekinula teška ozljeda. Prije odlaska u Italiju radio je u omladinskoj školi Zrinjevca, a u Hrvatsku se vratio u ljeto 2008. godine. Jedva je izdržao jednu sezonu vodeći Ciboninu B momčad sa Zubčićem i Radoševićem.
- Već na pola sezone počela je velika kriza. Nestalo je novca za igrače, kao i za sustavni rad pa sam se brzo vratio u Italiju.
Goran Bjedov nije pretjerano poznato ime u hrvatskim sportskim krugovima. Više bi se znalo da je Hrvatska izdržala do četvrtfinala i Srbije. Bjedov, čiji roditelji i dalje žive u Zagrebu, nije zazirao od međusobne utakmice…
- Ma kakvi. Na stranu sve što nosi takva utakmica, ali moje prijateljstvo sa Sašom (Đorđevićem) je veliko i nije bilo nikakve dvojbe kada me pozvao da surađujemo u reprezentaciji Srbije. Jedini cilj nam je da naša ekipa igra što bolje i zasad nam to ide od ruke. Kao što ćemo od sljedećeg tjedna raditi sve što je u našoj mogućnosti da Panathinaikos igra što bolje.
Pitali smo ga i jeli mu drago što je izbjegnuta utakmica koja budi velike, ponekad i pretjerane, emocije…
- Malo sam razmišljao o tome dok je postojala mogućnost, ali kad dođe utakmica razmišljaš samo o pobjedi. Nije mi bilo važno je li to Hrvatska ili Češka. Nisam se bavio ničim izvan sporta. Posvećen sam samo našoj momčadi.
Suradnja koja je počela 2011. godine u Trevisu, s vremenom je prerasla i u prijateljstvo s maksimalnim povjerenjem…
- U Benettonu sam mu bio pomoćnik i od tada nismo prestali surađivati. Jednako razmišljamo, ponekad niti ne trebamo puno pričati da bismo znali kako drugi razmišlja. I prošle godine sam sudjelovao u pripremama (Srbija srebrna na SP-u). Svakodnevno bismo se čuli, ali zbog obaveza u Italiji nisam mogao biti u Španjolskoj. Ove godine moja glavna uloga je koordinacija dva skauta i organizacija treninga zajedno sa Sašom.
Bjedov je iz Hrvatske u Italiju otišao prije 15 godina…
- Preselili smo se iz obiteljskih razloga. Supruga, bivša košarkašica Bobana Radović, dobila je doktorat na sveučilištu u Udinama i tamo predaje na fakultetu. Sedam godina sam bio u Snaideru, od šefa omladinskog pogona do asistenta u prvoj ekipi, a nakon što sam potpisao ugovor za glavnog trenera, klub je propao. Nakon toga sam četiri godine bio u Benettonu.
Posljednjih godina dobro je upoznao rad KS Srbije i reprezentacije koja godinama ima puno bolje rezultate od hrvatskih seniora…
- Hrvatsku poznajem samo po utakmicama koje sam gledao i tekstovima u novinama pa ne mogu komentirati što je drugačije. Ovdje postoji veliko zajedništvo da se izbore Olimpijske igre (potrebno je ući u finale) i svaki igrač i član stožera je posvećen tom cilju. Ponekad utakmicu dobije igrač koji inače ne ulazi, poput Simonovića, a pobjeđujemo i kad naš najbolji igrač Teodosić šutira 17 posto.

[Senka Jaramaz Tosic]

Kao i obicno,u Oktobru se odrzava Likovni salon Krajine.Nisam imala informaciju o danu otvaranja na vrijeme,ali sam se raspitala za radno vrijeme Galerije.Na moje veliko iznenadjenje,Galerija Muzeja Zeleznica Srbije,radi samo od 7 do 15 sati radnim danom.Salon je otvoren do 26.l0.2015., ali se pitam koliko ce ljudi uspjeti da ga posjeti,s obzirom da svi rade.Ja cu ga obici ovih dana.Ranijinh godina je bilo snimaka sa otvaranja,a sada mi se cini da je interes mali,ili su ljudi prestali posjecivati ovu nasu Galeriju.U svakom slucaju zao mi je.jer Knin je imao i dalje ima nekoliko jako dobrih slikara.Sta je s vama ljudi,promrdajte se malo?Nismo valjda zaboravili odakle smo krenuli u zivot.Pozdrav svim clanovima.

[Stevan-Stiv Biserko]

Muzej nista nije kriv vec organizator,koji se je obavezao da ce neko
dezurati,ali neslozise se.

[Senka Jaramaz Tosic]

Vidim da je Stiv upucen u organizaciju Salona,ali me zanima ko je bio selektor,jer nisam nasla nikoga od nasih sjajnih slikara,ukljucujuci i njega.
Nije nuzno da ja poznajem nekoga ko izlaze,ali da su to dobre slike,sto ne bih,cast malim izuzecima,mogla reci.Jedino vrijedno spomena je skulptura Voje Bilbije ,zaista sjajan,odlicna fotografija Zeljka Sinobada,i jedna slika sa nazivom Bribirske miline,mislim da je autor Djurica,zaboravila sam ime.
Ocekivala sam Dona,Amanovica,Stiva,to su oni za koje znam kako slikaju.
Moje poznavanje slikarstva je skromno,amatersko,ali spadam u pasionirane lposjetioce vecine izlozbi ,pa mi se cini da mogu dati bar amaterski sud.
Sto se tice radnog vremena,potpuni je promasaj,jer nece biti posjecena,osim nas penzionera i ponekog upornijeg ljubitelja slikarstva.