ZIDIC OBNOVLJEN!!!

[Dean Beric]

Daje se na znanje: U nedjelju 29.1. ove godine na brzinu i na sreću našu skupili smo se na zidiću, onome stvarnom, ispod Gimnazije. Divna, Hajda, Jadra, Jasa, Jela, Nada, Snježa i mi muški. Izljubismo se, islikasmo se, zasjeli malo na Fortici i razišli se. Ostao je dogovor za ponovno okupljanje na Zidiću i prelazak malo niže u Berića dvorište na svečano otvaranje novog roštilja. Ako ga i prije potpalim to će biti samo par proba.

[Dean Beric]

Petak. 17.3. negdje 7 uveče, nema mlijeka za Nadinu jutarnju kavu. A 'ko će, ako ne ja. Kažem joj, idem, ali ću malo ostati na zidiću. Sidjem do zidića, zapalim. Kažu da se zbog cigareta umire mlad (hm). Naslonjen na zidiću, na svom starom mjestu mirujem, a misli luduju. Nema baš nekih prolaznika. Ima duhova: Stiv, Bućo, Bato, Gare, Ćiro, Ćućo, Šiz, Kike, Sila, Kušo, Uman, Veki, Lola, Šupak, Magarac.....
Prođu i ozbiljni ljudi, Cinka, Car, Mićola....
Jave mi se, Gage, Tref, Kićo, Colja, Mokri, Bo-bo.., Buce, No, Bim...
Poneki Sinobad, a njihovi nadimci su posebna priča. Ženske su obećale naići sutra.
Prolaze tako duhovi otislih i još živih, svi se vrte oko zidića. Zidić je opet u centru. A na zidiću ja. U centru centra.
Dogori cigar, vratim se u danas, kupim mlijeko i pođem kući. Nešto me malo koči. Viču mi:''Vrati se, vrati se...''.
Vratite se vi, kažem im. JA SAM SE VRATIO 27.11.1916.