Nova bolnica

[Boris Babic]

Zna li ko kad je sagradjena?

[Vjeko]

Nova Bolnica je Gradena pocetkom 81´..a Arichtekta je bijo Cevo Bjegovic a ta bolnica je bila najmodernija u Jugoslavi

[Goran Zelic-Zele]

Sjeæam se da je yagrebaèka "Hidroelektra" besplatno izradila nacrte bolnice u znak zahvalnostui.Naime,prije toga je nastradala grupa radnika tog poduzeæa negdje na nekom pružnom prelazu na kninskom podruèju.Kninjani su odmah priskoèili u pomoæ i naroèito se iskazali kao dobrovoljni davaoci krvi.U znak zahvalnosti "Hidroelektra" im se odužila planovima za novu bolnicu.
Inaæe,o novoj bolnici se u gradu prièalo dugo,stara je bila skuæena i nije mogla zadovoljiti sve potrebe.na kraju je odreðena lokacija na Vedrom polju,planovi su bili tu i samo je trebalo prikupiti novac za gradnju.Nešto se namaklo iz opæinskih i republièkih fondova,ali glavni dio su dali radni ljudi.Bolnica se,naime,sagradila samodoprinosom,odnosno za nju su svi zaposleni u opæini Knin izdvajali odreðenu svotu novca.Sjeæam se da je prvi samodoprinos propao jer gradjani nisu baš imali povjerenja pošto su se opekli na tu foru.U drugom,a možda i treæem,pokušaju,negdje krajem sedamdesetih referendum za samodoprinos je uspio i gradnja je mogla poèeti.Sjreæam se da je bila nedjelja i kad su se naveèer saznali rezultati referenduma oglasile su se sve gradske sirene.Mi smo istrèali da vidimo o èemu se radi,kakva je uzbuna,a onda su nam u stanici miliicje,tad sam stanovao u Muncirjama,rekli da je samodoprinos izglasan.Odmah potom je krenula gradnja i Knin je dobio zaista moderan i funkcionalan bolnièki objekt.

[Boris Babic]

Kako su mi pricali negdje u bolnici je bila postavljena ploca u znak zahvalnosti donatorima ali je ostecena u ratu.

[lana]

Znam samo da je bilo par veæih donatora za opremu i to su bili neki naši ljudi što žive vani( mislim, sad nas veæina živi vani ali prije nije bilo tako, doduše svako ili svatko (svatkoviæ) je imao ponekoga vani a sad skoro svako ima nekoga u kninu.
Al smo se mi ljudi razštrkali po bijelome svijetu.

[Luka Kabic]

Mislim da je najveci donator bio Boro.

[Luka Kabic]

Boro Vukobrat.

[Boris Babic]

E taj ! Bravo!

[lana]

zna li ko bilo što o tom tipu
dao lovu i otišo( otišo si sarmu probo nisiiiiiiiii- ojjjj!!!!!!!) v zaborav

[colja]

[quote="risbo"]Kako su mi pricali negdje u bolnici je bila postavljena ploca u znak zahvalnosti donatorima ali je ostecena u ratu.[/quot

U holu pored glavnog ulaza u novu bolnicu,bila je postavljena mramorna tabla sa tekstom zahvalnosti donatorima,izvođačima radova i dr.Kao najzaslužniji za izgradnju bolnice navedeno je ime narodnog heroja Joše Durbabe(jeli živ? )Pored glavnog teksta na tabli u potpisu je stajalo nešto kao SSRNJ ili tako nekako i JOŠO DURBABA.Početkom rata kada su se prilike promjenile i dotični više nije bio alfa i omega u Kninu i odeslio se na planinu,neko je sa table otkino prvo slovo "J" tako da je do kraja rata na tabli pisalo "OŠO DORBABA"
Zna li iko jeli se vratio sa planine.

[lana]

Sjeæate li se Kamiondžija. Serija iz naše, pardon moje mladosti
Scena kad ona mala babuškica, nema je što viditi, metar i žilet, sva suva ko metla sjerkova i momèine kod od brda odvaljene, bez prave volje i elana, pa veli ona njima, sa onim svojim piiiiiiskavim glasom: A, gde vam je mlaaaaaaadost!!!
Tako ja reèem onim mojima kad im se ništa ne da, samo bi æulili pred televizijom ili za kompiæem.
Nemojte mi zamjeriti, mlogo ste mi bre nešto ozbiljni danas.
Kao da imate 50 godinica i više.
Ajmo, ajmo, malo živosti.
puno vas voli sve
Lana

[Luka Kabic]

Boro Vukobrat je mislim iz Plavna i brat (polubrat)pok Slobodanke Grubic ( Sucine).
Ja sam cuo sljedecu pricu, ako neko zna drukciju verziju neka se javi:
Zavrsio visu ekonomsku u B.L.Nakon odlaska u Paris ( nisam siguran koje godine ali cista ekonomska emigracija) pricalo se da je zavrsio isto na Sorboni. Radio je u nekoj kompaniji za uvoz izvoz nafte (Francuska -SSSR). Zakuvalo se bilo politicki na relaciji Francuska -SSSR pa Rusi nisu htjeli nikog iz Francuske za posrednika, i obratno. Tada se neko sjeti Bore iz Juge,predlozi ga i obadvije se strane slozise. Boro postade posrednik.Poslije prica kaze ,da je osnovao svoju firmu isto sa trgovinom nafte i obogatio se. (Ovo mi zvuci kao klasicna emigrantska prica )
Napravio je nekakve staklenike i farme u Konavlima.

[lana]

Je, Ciruse, biæe da je tako,jer meni mater, kad sam je pitala za Boru spominje te piliæe i farmu.
Kad je dao èovjek lovu za bolnicu, ostalo mu samo za piliæe, što zna biti isto rentabilno.
Sad sam prebacila na piliæe, oprostite mi molim, al sjetila sam se zlatnih sedamdesetiih(prije naftne krize), moji bi ti uhranili 30 pilièa na brzaka (sistem- jedi jedi sreæo) i tako poslije dva mjeseca imaš što viditi od piliæa.
E sad, kad su dobro ugojeni dolazimo do druge etape: treba piliæe kokniti i srediti za zamrzivaè. U j..... tu nam se heroji posakrivaše.
Ako se jave oni od zaštite životinja, to je bilo davno i prošlo.

[Goran Zelic-Zele]

Boris Vukobrat se poèetkom devedesetih godina,kao bogat èovjek iz Francuske pokušao politièki djelovati u ondašnjoj Jugoslaviji.Kupio je kuæu u sred Beograda,Simina ulica i, èak se pokušavao kandidirati za presjednika SR Jugoslavije.Ne znam što je poslije bilo sa njiim,odnosno nije se ovdje više èulo za njega,bar ne u širokim nbarodnim masama.

[Milenko Seat]

Poèetak - roðen je 1940. u Zagrebu. Otac mu je bio Srbin, majka Bosanka, u hrvatsku prestonicu dovela ih je potraga za boljim životom. Kad se zaratilo, ostao je u Zagrebu, roditelji nisu mogli da doðu po njega, èuvala ga je kuæna prijateljica, izvesna gða Logar, inaèe Slovenka. Vukobrati potièu iz sela Plavina kod Knina, na granici prema Lici.

Detinjstvo - "Nije taèno da sam ostao bez roditelja, samo sam odrastao bez njih", prièa on. Kako je njegov anðeo èuvar gða Logar umrla kad mu je bilo pet godina, dali su ga u dom za ratnu siroèad. Majka ga je tražila, posreæilo joj se tek 1949. "Tad sam je prvi put video", navodi. Oca je sreo mnogo godina kasnije, jer je kao rojalista otišao iz zemlje...", seæa se Boris.

Nacionalnost - "Nisam Srbin po opredeljenju, veæ po roðenju", istièe.

Verska opredeljenost - nije se zabeležena.

Obrazovanje - osnovnu školu završio je u Kninu, srednju u Banjaluci. Studirao je ekonomiju u Beogradu, bio je ðak profesora Mihaila Markoviæa, ali antimarksista, zbog predavaèa žestoko nafilovanih idejama koje nije priznavao, napustio je studije. Nekoliko godina kasnije, kad je uveliko "arbajtovao" po Parizu, završio je na Sorboni kurs francuskog jezika i civilizacije.

Karijera - poèeo je kao novinar u "Ekonomskoj politici". Meðutim, zbog neprihvatljivih stavova ostao je bez posla. Devet meseci uludo je obilazio firme, za njega nigde nije bilo mesta. Potom je spakovao kofere i sa suprugom Hajrijom i dvesta švajcarskih franaka u džepu, pošao u Francusku.

U zemlji mode i luksuza, poèeo je kao radnik na graðevini, odnosno struènjak za plafone. Kako tu nije mogao da sredi papire, prešao je u Reno. Da bi skrpio kraj s krajem, bio je i moler, trgovaèki putnik, Hajrija ga je ispomagala, radeæi kao prodavaèica, kuæna pomoænica... Onda je ušao u multinacionalnu naftnu kompaniju "Kopešim". Posreæilo mu se, imao je nekoliko uspešnih poslovnih poteza, vrtoglavo je napredovao i postao prvi èovek te kompanije. Širio je biznis u Konavlima (kraj Dubrovnika) imao je farmu, nju su mu odneli vetrovi rata...

U drugoj domovini, naš radnik na privremenom radu u inostranstvu postao je cenjen toliko da su ga nagradili ordenom Legije èasti. Godine 1992. osnovao je Fondaciju za mir i rešavanje kriza. Cilj mu je bio da spase što se spasti može od nekadašnje svoje domovine. Lansirao je sebe u sam vrh svetske politike, "umešao se" u raspetljavanje jugoslovenskog problema. Autor je "Predloga za novu zajednicu", savetovao je da nam spasa ima i to - u regionalizaciji. "Region sam najbolje zna šta mu je prioritet i kako da ga ostvari, ali mora da zna da to ne može samostalno, veæ uz pomoæ zajednice", ubeðen je.

Jednom je (1993) veèerao s jednim predsednikom vlade, doruèkovao s jednim predsednikom države - i momentalno beogradska štampa ga je kandidovala za jugoslovenskog premijera. Istovremeno, Vojislav Šešelj je obelodanio da je Vukobrat èovek Slobodana Miloševiæa, da kod njega stalno dolazi tajno... On je to, naravno, demantovao, uz objašnjenje da se s Miloševiæem sastao samo jednom, davne 1990. godine, ali da ni tad nije direktno s njim razgovarao...

"Prvi put o mom premijerskom mestu prièalo se 1987. godine. Raspoložen sam da razgovaram o svemu što je korisno za ljude, ali uopšte nisam raspoložen da budem predmet bilo èije manipulacije i instrumentalizacije", rekao je (kasnije, kad bi ga sezonski smeštali u premijersku stolicu, i nije previše burno reagovao).

Stranaèki angažman - poznat je kao žestoki kritièar komunista (i bivših i sadašnjih), aktuelne vlasti, ali i opozicionih voða. "Imali smo jednog graðanina koji je bio objekat politike, odnosno vlasti. To je uradila komunistièka partija koja je na sebe preuzela sve odluke, a graðaninu rekla da ne brine ni o èemu", objašnjava, uz komentar da su nam nerad i dugovi došli glave.

Zanimljivosti - mrzi mistifikacije, tvrdi da mu se nameæu politièke ambicije. "Nisam kandidat ni za šta, èovek sam na raspolaganju, ako drugi misle da taj posao mogu da obavim, tu sam. Mnogo sam u životu radio, mnogo putovao, kao kofer iz aviona u avion. Koliko sam samo gradova posetio koje nisam ni video! Koliko je kultura s kojima sam bio u kontaktu a o kojima ništa ne znam! Koliko je knjiga koje nisam stigao da proèitam", reða