samo onako bezveze

Forum je otvoren za sve one koji zele da se druze, da sa svojim
prilogom osvjeze, obogate ili vrate iz zaborava: ljude, mjesta,
dogadjaje i trenutke vezane za Knin i Kninjane u periodu do 90-tih.
Nedolicni, provokativni i uvredljivi tekstovi bit ce skinuti sa "Foruma".
Hvala!

Moderator: Gazda

colja
Posts: 81
Joined: Wed May 30, 2007 1:10 pm

Post by colja »

Lana,apsolutno se slažem s tobom da bi svi sa galerije,svaki dan ili bar jednom u dva-tri dana trebali nešto napisati,bilo šta na pr:Danas sam išao u biblioteku,pardon:u crkvu,pardon.u birtiju (bez pardona) ili nešto što se vama dešava.slučajno ili namjerno.Kod mene je to namjerno.Opišite mjesta ili ljude u svojim,naravno na svoj način,i biće zanimljivije doć‡i na galeriju.Pa ja ovoliko nisam pisao od 3 razreda do kraja školovanja,a i do danas,ako izuzmemmo molbe,žalbe i sl.Prva dva razreda sam pisao svaki dan,pa učio pisati! Što sam tada naučio ostalo mi do dana današnjeg,a sad samo vježbam naučeno.
Ali kad spomenu "treć‡i" sjeti se vica što sam ga nedavno čuo:
Žali se čovjek prijatelju: Sinoć sam uhvatio drugog čovjeka u krevetu sa mojom ženom!
I !? začudi se prijatelj.
Pa,prvi i treć‡i su mi pobjegli
Dobro jutro,dobar dan ili veče ili pak laku noć‡.Kako se već‡ ko osjeć‡a,nepotrebno precrtajte i pište,jel' tako Lana.
ninamilos

Post by ninamilos »

Meni je ovaj topik najbolji. Tako mi se bar cini. valjda zato sto sam nova i sto nemam pojma sta da napisem, pogotovo kad vidim ovako interesantne komentare. Dovoljno mi je samo da ih citam. Ipak....
Ej ljudi, strava ste. Iznova ozivljavam kraj ovako odlicnog sajta. Hvala Pekiju po sto puta.
lana

Post by lana »

ninamilos wrote:Meni je ovaj topik najbolji. Tako mi se bar cini. valjda zato sto sam nova i sto nemam pojma sta da napisem, pogotovo kad vidim ovako interesantne komentare. Dovoljno mi je samo da ih citam. Ipak....
Ej ljudi, strava ste. Iznova ozivljavam kraj ovako odlicnog sajta. Hvala Pekiju po sto puta.
Ovaj topik je i meni pisan na kožu.Kad god sam nedefinirana, a to je često, nešto bi napisala a ne znam gdje bi to pasovalo najbolje, uvalim se na ovaj topik i napišem. :roll: :roll: :roll:
Sjeć‡am se, tad nas je Peky nešto sortirao po temama, pa smo pisali u jednom topiku, a osvanuli u drugom i onda ti Nijema uleti sa topikom "samo nako malo bezveze".
I svi smo odahnili. :o
lana

Post by lana »

Dobro jutro svima, :lol:
Evo sam malo "prošetala" po galeriji, pogledala ima li što novih slika, pogledala zadnje komentare, ponešto dopisala. :study:
Prije toga sam skočila na forum, "poslušala" šta se priča, malo prelistala unazad, onako na brzaka,koliko vreme dozvoljava.
Vidim i na zidiću nema nikoga, pa još je rano za sjediti.
:sunny:
Kad ugrije sunce, tamo pred podne, polako se počnemo kotrljati prema zidić‡u, ponekad zateknem i desetak ljudi (imena) na zidić‡u, kao da se čuje živ žav njihovih glasova, sve djeluje živo, jedni dolaze, drugi odlaze. :arrow: :arrow:
Baš lijepo.
Eto tako, sad sam lijepo pogledala šta je novoga, malo smo se družili iako samo virtualno ( a nismo li svi samo energija i frekvenca), puno mi srce i duša i odoh na posao, već‡ polako počinju zvrkati telefoni, papiri zovu da se radi....ćao narode, drž te se! :roll: :roll: :roll:
colja
Posts: 81
Joined: Wed May 30, 2007 1:10 pm

Post by colja »

Samo da vam dam do znanja da sam živ i da još mrdam,a moram priznati u zadnje vrijeme sve žešće SAMO mrdam.Jutros se probudim i osjetim nešto mi ušlo u noge,od listova do stopala.prepao sam se.Mislim se ko se uvalio u moj krevet.Vidim žene nema već‡ je otišla na posao,nisam je ni čuo,a i šta bi ona radila meni oko tabana? kad ono obični grčevi.Mali simpatični grčevi,više u desnoj nego u ljevoj nozi.Pa šta ste navalili na sabajle,ja ih blago ukorim,nemojte mi odmah kvariti dan.Dođ‘ite poslje,i oni odoše.Nemam mira od ovih napasti i što je interesantno,najčešće dođu u jutro i često mi prekinu san.Zamislite...sanjaš da vataš nešto ljepo,umiljato,kad odjednom te uhvati par grčeva za lišće nožno.Ajme! i ništa više.
Ali nisu samo grčevi napast.I druge avetinje navrać‡aju u ovo moje što se zove "od glave do pete",a u mom slučaju i do šeste i sedme.Neke avetinje se kratko zadrže,istjeram ih širokim asortimanom raznih čajeva,sirupa,tableta,akupunkturom na lički način i sl.ili ih jednostavno ignorišem,ali neke se i zadrže i što je najgore,razmnožavaju se i ne daju se olako istjerati,ali vala bić‡e istjerane.Ja im to kažem...
Ponekad imam osjeć‡aj da sam postao sastajalište avetinja ili još gore,skladište,laboratorija,VMA, pa kako koja avetinja nekoga napusti,nađ‘e utočište kod mene.Ali džaba im,ja sam već prebukiran.Moj prijatelj Jeremija iz stripa "Alan Ford" za mene je dren,ma kakav dren,"Zelena beretka" Rambo....On u odnosu na mene puca od zdravlja.
Ali dobro,..nije sve tako crno.Sada su kod mene samo one dobroćudne avetinje.One gadne sam eliminisao 80-tih godina.Kako sam ih najurio.Ali,što bi narod rekao,"Ni jedna bolest nije zdrava"
Ima ovo i svojih prednosti.Zamislite sad,ja ostarim potpuno zdrav i onda mi dođe poziv odozgo da se javim na prozivku.Kažu,nedostaje im gore kadrova,a i ovdje sam dosadio.Mora gore,naredba je naredba i kvit.Zamislite kako bi mi bilo.U najboljem dobu u cvijetu starosti ,potpuno zdrav,a moram na prozivku.Ajme kuku i ništa više.A zamislite, dođ‘e poziv meni ili Jeremiji,a puni avetinja raznih vrsta..Zamislite panike među njima.,a mi mrtvi ladni ili obrnuto.
Dobro, izvinite na temi.Nije baš romantična,ali ovo sam pisao sa namjerom da pokažem da svaki od nas,ja sigurno,imamo ponekad i crnih misli, pa kako se boriti proiv njih?Razotkrivanjem naravno.Oću da kažem da,ako se avetinje u meni baškare,ne dam im DUH.
Sutra u jutro ću pustiti grčić‡e da se igraju do mile volje po nogama,ali kad meni budu trebale ima da napuste teren.
Nijema

Post by Nijema »

colja wrote:Samo da vam dam do znanja da sam živ i da još mrdam,a moram priznati u zadnje vrijeme sve češće SAMO mrdam.Jutros se probudim i osjetim nešto mi ušlo u noge,od listova do stopala.prepao sam se.Mislim se ko se uvalio u moj krevet.Vidim žene nema već je otišla na posao,nisam je ni čuo,a i šta bi ona radila meni oko tabana?kad ono obični grčevi.Mali simpatični grčevi,više u desnoj nego u ljevoj nozi.Pa šta ste navlili na sabajle,ja ih blago ukorim,nemojte mi odmah kvariti dan.Dođite poslje,i oni odoše.Nemam mira od ovih napasti i što je interesantno,najčešće dođu u jutro i često mi prekinu san.Zamislite...sanjaš da vataš nešto ljepo,umiljato,kad odjednom te uhvati par grčeva za lišće nožno.Ajme! i ništa više.
Ali nisu samo grčevi napast.I druge avetinje navraćaju u ovo moje što se zove "od glave do pete",a u mom slučaju i do šeste i sedme.Neke avetinje se kratko zadrže,istjeram ih širokim asortimanom raznih čajeva,sirupa,tableta,akupunkturom na lički način i sl.ili ih jednostavno ignorišem,ali neke se i zadrže i što je najgore,razmnožavaju se i ne daju se olako istjerati,ali vala biće istjerane.Ja im to kažem...
Ponekad imam osjećaj da sam postao sastajaličte avetinja ili još gore,skladište,laboratorija,VMA, pa kako koja avetinja nekoga napusti,nađe utočište kod mene.Ali džaba im,ja sam već prebukiran.Moj prijatelj Jeremija iz stripa "Alan Ford" za mene je dren,ma kakav dren,"Zelena beretka"Rambo....On u odnosu na mene puca od zdravlja.
Ali dobro,..nije sve tako crno.Sada su kod mene samo one dobroćudne avetinje.One gadne sam eliminisao 80-tih godina.Kako sam ih najurio.Ali,što bi narod rekao,"Ni jedna bolest nije zdrava"
Ima ovo i svojih prednosti.Zamislite sad,ja ostarim potpuno zdrav i onda mi dođe poziv odozgo da se javim na prozivku.Kažu,nedostaje im gore kadrova,a i ovdje sam dosadio.Mora gore,naredba je nareda i kvit.Zamislite kako bi mi bilo.U najboljem dobu u cvijetu starosti ,potpuno zdrav,a moram na prozivku.Ajme kuku i ništa više.A zamislite, dođe poziv meni ili Jeremiji,a puni avetinja raznih vrsta..Zamislite panike među njima.,a mi mrtvi ladni ili obrnuto.
Dobro, izvinite na temi.Nije baš romantična,ali ovo sam pisao sa namjerom da pokažem da svaki od nas,ja sigurno,imamo ponekad i crnih misli, pa kako se boriti proiv njih?Razotkrivanjem naravno.Oću da kažem da,ako se avetinje u meni baškare,ne dam im DUH.
Sutra u jutro ću pustiti grčiće da se igraju do mile volje po nogama,ali kad meni budu trebale ima da napuste teren.
:P :P Bas mi je drago sto si ziv ! Ma , sta drago !....i vise nego drago! I bas si lijepo opisao sto trebamo raditi ako se , ne daj Boze , razbolimo! Doduse kod tebe se radi o spoju dobrih lickih gena i dalmatinskog okruzenja u kojem su se ti geni razvijali, pa nije ni cudo sto si tako prkosan. Ja nesto citam ovo tvoje fino stivo i samo onako poceh pjevusiti ...." bolan mi lezi Mile Pop-Jordanov, nad glavom mu sedi starata majka....."Sjecas li se ti te pjesme? Meni se cini da je bila u nekoj muzickoj citanci za osnovnu skolu, a nisam ni znala da se i to urezalo u ove moje arteroskleroticne vijuge! Ziv i zdrav da si i ne daj se!!!!- kazu da na onoj strani i nije tako lose, ali necemo zuruti! :?
colja
Posts: 81
Joined: Wed May 30, 2007 1:10 pm

Post by colja »

Draga moja Nijema,komšinice i iz Like i iz Dalmacije,Ti si u pravu.Vjerojatno je na moje ličke gene (gdje ima primjesa i međeda i vukova) uticala Dalmatinska klima i....i vino,naravno! pa se evo pokušavam rugati raznim podmuklim i manje podmuklim agresorima na moj imunološki sistem.Taman sam bio napisao,i bio spreman,da dozvolim grčevima malo da se izigraju po mojim nogama od koljena na niže (nikako u suprotnom smjeru) kad ono jutros sastavi me zub.Zamisli! zaboli me zub za koga sam mislio da je zadnji na redu iz prostog razloga što mi je to jedini.Ni na kraj pameti mi nije bilo da će me on izdati.Tako mi i treba kad sam bio naivan i vjerovao mu,a vjerno mi je služio.Ne samo da me je jutros iz zasjede sastavio,nego cijeli dan kljuca k'o Pera Djetlić‡.On kljuca,a ja pjevam te poskočice "Bolan ti ležim!","Bol bolujem" "Bolan se savijam..." "Bolan bugarim..." Ukratko:bolujem!
Danas sam,poslije dužih i teških presavijanja,kukanja i jaukanja,a na zahtijev stomaka(ništa nisam danas jeo,nije mi dao!) donio odluku da sa istim prekinem ugovor o saradnji i da ga predam u ruke zubara,Jest da mi je zadnji,i to kutnjak,moj ljubimc,ali kad te najmiliji izda, nije dobro!Od sutra mogu uživo da pričam vic "Fato,vidi kako vozim bez zuba!"
Neću više ništa prognozirati! Šta god predvidim,uvijek se desi suprotno.
Laku noć‡! Idem na spavanje,a prije no što zaspim smisliću nekoliko odbrana i taktika za eventualna iznenađenja
lana

nako malo bezze

Post by lana »

Colja prijatelju, drži se, dodju dani kad nam nije za živiti, čini nam se, baš sve se stuštilo na nas i samo na nas, a onda malo grane sunce i vec se rodi optimizam i vjera u bolje. :wink:
Samo ova druga sunca ne siju onako lijepo ko naše kninsko i to nas, ja mislim, malo tare sve po redu. 8)
A druga stvar je, prijatelju, mladi smo ti mi još. :D
Kakve bolesti, vidiceš ti šta su bolesti kad budeš imao 80 i kusur. A ti grcevi nije li to sindrom "nemirnih nogu"? Pušiš li ti još uvijek? Javi de, pa cemo nastaviti diskusiju. Danas popodne pravim burek po tvom receptu. :roll: :roll: Pozdrav od Lane :roll: :roll: :lol:
Petar-Peky Bukarica
Posts: 1301
Joined: Sun Mar 02, 2003 5:13 pm

2008.

Post by Petar-Peky Bukarica »

Po cemu ces znati da zivis u godini 2008.?



1. Nesvesno tipkas PIN -broj u mikrotalasnu.

2. Vec godinama nisi igrao pasijans pravim
kartama.

3. Imas listu od 15 telefonskih brojeva, da bi
pricao sa svojom familijom, koja broji 3 clana.

4. Saljes e-mail kolegi koji sedi odmah do tebe.

5. Izgubio si kontakt sa prijateljima, jer
nemaju e-mail adresu.

6. Nakon napornog radnog dana stizes kuci i
javljas se na telefon imenom firme.

7. Biras nulu s kucnog telefona, da te pusti dalje.

8. Dobijes napad panike, jer si bez mobilnog
izasao iz kuce, i vratis se po njega.

10. Ustanes ujutro i prvo otvoris Outlook, pa
onda kuvas kafu.

11. Naginjes glavu da bi se nasmejao ;-)

12. Citas ovaj tekst i smejes se.

13. Jos gore, vec znas kome ces ga proslijediti
dalje...

14. Previse si u frci da bi primetio da na ovoj
listi nedostaje broj 9.

15. Sad se vratis da pogledas, jel' to stvarno
nedostaje 9. i onda se smejes...
lana

komentar na prethodni tekst o 2008

Post by lana »

Peky,
Ma drži ko pribito!!! :roll: :bounce: :dark1: :munky2:
Petar-Peky Bukarica
Posts: 1301
Joined: Sun Mar 02, 2003 5:13 pm

DUSAN RADOVIC

Post by Petar-Peky Bukarica »

Evo par bisera Dusana Radovica :

Pre nego sto krenete da trazite srecu,proverite-mozda ste vec srecni.
Sreca je mala,obicna i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Mi mnogo volimo da imamo,ali ne umemo da zivimo od onoga sto imamo.Nista sto imamo ne moze nas uciniti toliko srecnim koliko nas moze uciniti nesrecnim ono sto nemamo.

Mi smo mrve na Zemlji.Zemlja je mrva u kosmosu.To se moze razumeti i prihvatiti sve dok vas ne zaboli zub,mrvine mrve mrva.

Zdravi su samo oni koji jos ne znaju da su bolesni.

Ne znamo kako ce se sve ovo zavrsiti.Mi stariji cemo se nekako izvuci,jer necemo biti tu.

Ko ume da se raduje,ima cemu da se raduje.Radost je privilegija onih koji skromno misle o sebi a lepo o zivotu.

Dosla su druga vremena.Dece je sve manje,a pasa sve vise...Psi su uglavnom rasni,a deca su nasa,domaca i divlja.

Mnogi ljudi zive skromno i spokojno.Ne uznemirava ih to sto drugi zive mnogo bolje.I oni su mogli ziveti bolje ali ih je bila sramota.

Cinjenica je da cemo svi umreti.Medjutim pitanje je-sta cemo dotle raditi.Jer ko zna kad ce to biti.

Ko nema u glavi ima u nogama,ko nema u nogama ima u banci,ko nema u banci ima nesto u Grockoj,ko nema ni u Grockoj-naci ce mu se nesto u mokraci.Niko bas nije da nema nigde i nista.
Nada-Naca Jaramaz
Posts: 174
Joined: Wed Dec 03, 2003 4:27 pm
Location: Beograd

Post by Nada-Naca Jaramaz »

NE TUGUJ ZA ONIM ŠTO JE BILO..
NE TEŽI ZA ONIM ŠTO ƆE BITI...
NE BOJ SE ONOG ŠTO CE DOƆI...
MA KOLIKO TEŠKO BILO...
ZNAJ DA ƆE PROƆI....
Petar-Peky Bukarica
Posts: 1301
Joined: Sun Mar 02, 2003 5:13 pm

Zivot

Post by Petar-Peky Bukarica »

Život posle rođ‘enja

Trudna žena očekuje blizance. Bliži se porođaj, a dva fetusa razgovaraju...

- Da li ti stvarno veruješ u život posle rođ‘enja?

- Pa da... mora da postoji nešto posle rođenja. Možda smo ovde baš zato da bismo se pripremili na ono što nas čeka.

- Gluposti, ne postoji život posle rođenja. Kako bi uopšte izgledao takav život?

- Ne znam tačno, ali sigurno će tamo biti bolje nego ovde. Možda ć‡emo videti veliki, široki svet i moć‡i da trčimo...

- Budalaština! Trčimo, nije nego. Sve i da postoji takav svet, a naravno da ne postoji pošto ga niko nije video, ne bismo mogli da se pomerimo daleko, vidiš kolike su nam pupčane vrpce, a kroz njih se hranimo...

- Ma u spoljnom svetu ćemo se hraniti na drugi način, uopšte nam neć‡e biti potrebna pupčana vrpca. Ješć‡emo.

- Šta bi to bilo? A i odmah bismo se izgubili...

- Pa možda ćemo tamo moć‡i da vidimo gde smo, da se lakše snalazimo.

- Šta znači videti? Kako sada ne vidimo?

- Pa zato što je mrak, napolju ć‡e biti svetlo...

- Ne postoji svetlo. A i ja ne bih ni želeo da živim u takvom svetu, nema sigurnosti, ništa ne bismo znali, ne bismo se snašli...

- Pa imać‡emo mamu, ona ć‡e se brinuti o nama!

- Mama? Kakva glupost... i ti u to veruješ. Pa dobro, gde je ta mama?

- Mama je svuda oko nas! U njoj smo i zahvaljujuć‡i njoj živimo. Ona nas je stvorila, bez nje uopšte ne bismo postojali.

- U to ne verujem! Nikada nisam video nikakvu mamu, stoga je jasno da ništa slično ne postoji. Ne postoji život posle rođ‘enja i to je to.

- Istina, niko se odatle još nije vratio da nam ispriča, ali opet, ja verujem da tek posle rođ‘enja počinje pravi život...

- Samo se ti nadaj...
Last edited by Petar-Peky Bukarica on Mon Apr 12, 2021 3:19 am, edited 1 time in total.
Petar-Peky Bukarica
Posts: 1301
Joined: Sun Mar 02, 2003 5:13 pm

I opet odemo neuki.

Post by Petar-Peky Bukarica »

Napisao Andy Rooney, čovek koji ima dar da kaze toliko puno sa tako malo reči. Uživajte.

Naučio sam . Najbolja učionica na svetu pod nogama je starije osobe.

Naučio sam . Kada voliš, to se vidi.

Naučio sam . Ako mi samo jedna osoba kaže "ulepšao si mi dan" ulepšala mi je dan.

Naučio sam . Usnulo dete u naručju najmirniji je oseć‡aj na svetu.

Naučio sam . Biti dobar mnogo je važnije nego biti u pravu.

Naučio sam . Nikada ne treba odbiti detetov dar.

Naučio sam . Naučio sam . Koliko god život od tebe traži ozbiljnost, svako treba prijatelja s kojim se može glupirati.

Uvek mogu moliti za nekoga, ako već‡ nemam snage pomoć‡i mu na drugi način.

Naučio sam . Ponekad je osobu dovoljno uzeti za ruku i razumeti je srcem.

Naučio sam. Obične šetnje s ocem u letnjim večerima po kvartu kada sam bio dete, čuda su učinile za mene odraslog.

Nuačio sam. Život je poput role toaletnog papira. Što se više bliži kraju, brže se troši.

Naučio sam . Dobro da nam Bog ne daje sve što tražimo.

Naučio sam . Novac ne kupuje klasu.

Naučio sam . Male svakodnevne stvari čine život tako izvanrednim.

Naučio sam . Ispod svačije tvrde ljušture je neko kome treba poštovanje i ljubav.

Naučio sam . Ignorisanje činjenica ne menja ih.

Naučio sam . Kada se planiraš s nekim izjednačavati, samo mu dozvoljavaš da te nastavlja ranjavati.

Naučio sam . Ljubav, ne vreme, leči sve rane.

Naučio sam . Najlakši način da postanem velika osoba je okružiti se drugima pametnijima od mene.

Naučio sam . Svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.

Naučio sam . Niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.

Naučio sam . Život je grub, ali ja sam još grublji.

Naučio sam . Moguć‡nosti nisu nikada izgubljene; neko ć‡e iskoristiti one koje si ti propustio.

Naučio sam . Kada u sebi skupljaš ogorčenost, sreć‡a će otić‡i negde drugde.

Naučio sam . Da sam mami barem još jednom rekao da je volim pre nego je umrla.

Naučio sam . Svoje reči treba sačuvati mekima i nežnima, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.

Naučio sam . Osmeh je besplatan način da poboljšaš svoje izglede.

Naučio sam . Kada te novorođeno unuče uhvati ručicom za mali prst, povezali ste se za celi život.

Naučio sam . Svako želi živeti na vrhu planine, ali sva sreć‡a i rast događ‘a se penjuć‡i se na nju.

Naučio sam . Što manje vremena imam, više posla napravim.
Last edited by Petar-Peky Bukarica on Mon Apr 12, 2021 4:04 am, edited 1 time in total.
Nada-Naca Jaramaz
Posts: 174
Joined: Wed Dec 03, 2003 4:27 pm
Location: Beograd

Post by Nada-Naca Jaramaz »

O Mladosti i Starosti
Za umne ljude i lepe žene ne postoji starost. Plemenite stvari ne stare, nego samo promene izgled, često čak i na lepše. U starosti se pokažu na licu karakter i duša čovekova, kao što se pokažu reljefi jednog brega tek u zimu kad izgubi šumu i potpuno ogoli. Ima lica koja sa starošću dobiju nešto svetiteljsko, i mudračko, druga mučeničko i bolesničko, a treć‡a životinjsko i zversko. Znak rđ‘avih ljudi i rđavih žena kojima se u mladosti nije raspoznavalo na licu njihov karakter jer je mladost svagda i u svemu neizmerna lepota. Ali ta su lica dobila u starosti izgled odvratan i užasavajuć‡i, crte zloč‡este, pogled krvnički. Istna, ni godine ne izražavaju tačno čovekovo doba. Ima mladh staraca kao što ima puno i starih mladić‡a. Starost čovekova odista počinje tamo gde svršava njegovo oduševljenje. Ȍovek koji ne može da zatreperi, oduševljen za neku ideju ili za neku ličnost, star je i mrtav. Mladost, to je pre svega sveta vatra. Samo onda kad se ta vatra ugasi, treba leći i umreti. Čovek koji voli žene nikad ne ostari; a čovek koji traži društvo mladić‡a, nikad ne tuguje. treba uvek tražiti žensko društvo, ako ne i žensku ljubav. Uostalom, žene nisu stroge prema godinama čovekovim; jer one traže muževnost više nego mladost, a muževnost traje nesravnjivo duže nego mladost. Zato ima Don Žuana pedesetih godina, koji otmu žene i mladim Apolonima. U Rimu se nikad ni za koga nije reklo: "Umro je", nego: "Živeo je". Ljudi nas uvek plaše našim godinama, i kad smo stari i kad smo mladi, kad smo mladi da smo nedozreli za velika dela, a kad smo stari da smo postali nesposobni za velike namere. Starčevo iskustvo, ravno je učenosti. Niko ne zna šta nosi u sebi do poslednjeg daha. Priroda je u svemu ostavila sebi pravo na poslednju reč.
Post Reply