Nova bolnica
Moderator: Gazda
-
- Posts: 28
- Joined: Tue Feb 27, 2007 11:55 pm
- Location: Beograd
Nova bolnica
Zna li ko kad je sagradjena?
-
- Posts: 128
- Joined: Sat Dec 30, 2006 5:29 pm
Sjeæam se da je yagrebaèka "Hidroelektra" besplatno izradila nacrte bolnice u znak zahvalnostui.Naime,prije toga je nastradala grupa radnika tog poduzeæa negdje na nekom prunom prelazu na kninskom podruèju.Kninjani su odmah priskoèili u pomoæ i naroèito se iskazali kao dobrovoljni davaoci krvi.U znak zahvalnosti "Hidroelektra" im se oduila planovima za novu bolnicu.
Inaæe,o novoj bolnici se u gradu prièalo dugo,stara je bila skuæena i nije mogla zadovoljiti sve potrebe.na kraju je odreðena lokacija na Vedrom polju,planovi su bili tu i samo je trebalo prikupiti novac za gradnju.Neto se namaklo iz opæinskih i republièkih fondova,ali glavni dio su dali radni ljudi.Bolnica se,naime,sagradila samodoprinosom,odnosno za nju su svi zaposleni u opæini Knin izdvajali odreðenu svotu novca.Sjeæam se da je prvi samodoprinos propao jer gradjani nisu ba imali povjerenja poto su se opekli na tu foru.U drugom,a moda i treæem,pokuaju,negdje krajem sedamdesetih referendum za samodoprinos je uspio i gradnja je mogla poèeti.Sjreæam se da je bila nedjelja i kad su se naveèer saznali rezultati referenduma oglasile su se sve gradske sirene.Mi smo istrèali da vidimo o èemu se radi,kakva je uzbuna,a onda su nam u stanici miliicje,tad sam stanovao u Muncirjama,rekli da je samodoprinos izglasan.Odmah potom je krenula gradnja i Knin je dobio zaista moderan i funkcionalan bolnièki objekt.
Inaæe,o novoj bolnici se u gradu prièalo dugo,stara je bila skuæena i nije mogla zadovoljiti sve potrebe.na kraju je odreðena lokacija na Vedrom polju,planovi su bili tu i samo je trebalo prikupiti novac za gradnju.Neto se namaklo iz opæinskih i republièkih fondova,ali glavni dio su dali radni ljudi.Bolnica se,naime,sagradila samodoprinosom,odnosno za nju su svi zaposleni u opæini Knin izdvajali odreðenu svotu novca.Sjeæam se da je prvi samodoprinos propao jer gradjani nisu ba imali povjerenja poto su se opekli na tu foru.U drugom,a moda i treæem,pokuaju,negdje krajem sedamdesetih referendum za samodoprinos je uspio i gradnja je mogla poèeti.Sjreæam se da je bila nedjelja i kad su se naveèer saznali rezultati referenduma oglasile su se sve gradske sirene.Mi smo istrèali da vidimo o èemu se radi,kakva je uzbuna,a onda su nam u stanici miliicje,tad sam stanovao u Muncirjama,rekli da je samodoprinos izglasan.Odmah potom je krenula gradnja i Knin je dobio zaista moderan i funkcionalan bolnièki objekt.
-
- Posts: 28
- Joined: Tue Feb 27, 2007 11:55 pm
- Location: Beograd
[quote="risbo"]Kako su mi pricali negdje u bolnici je bila postavljena ploca u znak zahvalnosti donatorima ali je ostecena u ratu.[/quot
U holu pored glavnog ulaza u novu bolnicu,bila je postavljena mramorna tabla sa tekstom zahvalnosti donatorima,izvođačima radova i dr.Kao najzasluniji za izgradnju bolnice navedeno je ime narodnog heroja Joe Durbabe(jeli iv? )Pored glavnog teksta na tabli u potpisu je stajalo neto kao SSRNJ ili tako nekako i JOO DURBABA.Početkom rata kada su se prilike promjenile i dotični vie nije bio alfa i omega u Kninu i odeslio se na planinu,neko je sa table otkino prvo slovo "J" tako da je do kraja rata na tabli pisalo "OO DORBABA"
Zna li iko jeli se vratio sa planine.
U holu pored glavnog ulaza u novu bolnicu,bila je postavljena mramorna tabla sa tekstom zahvalnosti donatorima,izvođačima radova i dr.Kao najzasluniji za izgradnju bolnice navedeno je ime narodnog heroja Joe Durbabe(jeli iv? )Pored glavnog teksta na tabli u potpisu je stajalo neto kao SSRNJ ili tako nekako i JOO DURBABA.Početkom rata kada su se prilike promjenile i dotični vie nije bio alfa i omega u Kninu i odeslio se na planinu,neko je sa table otkino prvo slovo "J" tako da je do kraja rata na tabli pisalo "OO DORBABA"
Zna li iko jeli se vratio sa planine.
a ðe vam je...
Sjeæate li se Kamiondija. Serija iz nae, pardon moje mladosti
Scena kad ona mala babukica, nema je to viditi, metar i ilet, sva suva ko metla sjerkova i momèine kod od brda odvaljene, bez prave volje i elana, pa veli ona njima, sa onim svojim piiiiiiskavim glasom: A, gde vam je mlaaaaaaadost!!!
Tako ja reèem onim mojima kad im se nita ne da, samo bi æulili pred televizijom ili za kompiæem.
Nemojte mi zamjeriti, mlogo ste mi bre neto ozbiljni danas.
Kao da imate 50 godinica i vie.
Ajmo, ajmo, malo ivosti.
puno vas voli sve
Lana
Scena kad ona mala babukica, nema je to viditi, metar i ilet, sva suva ko metla sjerkova i momèine kod od brda odvaljene, bez prave volje i elana, pa veli ona njima, sa onim svojim piiiiiiskavim glasom: A, gde vam je mlaaaaaaadost!!!
Tako ja reèem onim mojima kad im se nita ne da, samo bi æulili pred televizijom ili za kompiæem.
Nemojte mi zamjeriti, mlogo ste mi bre neto ozbiljni danas.
Kao da imate 50 godinica i vie.
Ajmo, ajmo, malo ivosti.
puno vas voli sve
Lana
-
- Posts: 199
- Joined: Thu Mar 20, 2003 4:49 am
Boro Vukobrat je mislim iz Plavna i brat (polubrat)pok Slobodanke Grubic ( Sucine).
Ja sam cuo sljedecu pricu, ako neko zna drukciju verziju neka se javi:
Zavrsio visu ekonomsku u B.L.Nakon odlaska u Paris ( nisam siguran koje godine ali cista ekonomska emigracija) pricalo se da je zavrsio isto na Sorboni. Radio je u nekoj kompaniji za uvoz izvoz nafte (Francuska -SSSR). Zakuvalo se bilo politicki na relaciji Francuska -SSSR pa Rusi nisu htjeli nikog iz Francuske za posrednika, i obratno. Tada se neko sjeti Bore iz Juge,predlozi ga i obadvije se strane slozise. Boro postade posrednik.Poslije prica kaze ,da je osnovao svoju firmu isto sa trgovinom nafte i obogatio se. (Ovo mi zvuci kao klasicna emigrantska prica )
Napravio je nekakve staklenike i farme u Konavlima.
Ja sam cuo sljedecu pricu, ako neko zna drukciju verziju neka se javi:
Zavrsio visu ekonomsku u B.L.Nakon odlaska u Paris ( nisam siguran koje godine ali cista ekonomska emigracija) pricalo se da je zavrsio isto na Sorboni. Radio je u nekoj kompaniji za uvoz izvoz nafte (Francuska -SSSR). Zakuvalo se bilo politicki na relaciji Francuska -SSSR pa Rusi nisu htjeli nikog iz Francuske za posrednika, i obratno. Tada se neko sjeti Bore iz Juge,predlozi ga i obadvije se strane slozise. Boro postade posrednik.Poslije prica kaze ,da je osnovao svoju firmu isto sa trgovinom nafte i obogatio se. (Ovo mi zvuci kao klasicna emigrantska prica )
Napravio je nekakve staklenike i farme u Konavlima.
boro, sine
Je, Ciruse, biæe da je tako,jer meni mater, kad sam je pitala za Boru spominje te piliæe i farmu.
Kad je dao èovjek lovu za bolnicu, ostalo mu samo za piliæe, to zna biti isto rentabilno.
Sad sam prebacila na piliæe, oprostite mi molim, al sjetila sam se zlatnih sedamdesetiih(prije naftne krize), moji bi ti uhranili 30 pilièa na brzaka (sistem- jedi jedi sreæo) i tako poslije dva mjeseca ima to viditi od piliæa.
E sad, kad su dobro ugojeni dolazimo do druge etape: treba piliæe kokniti i srediti za zamrzivaè. U j..... tu nam se heroji posakrivae.
Ako se jave oni od zatite ivotinja, to je bilo davno i prolo.
Kad je dao èovjek lovu za bolnicu, ostalo mu samo za piliæe, to zna biti isto rentabilno.
Sad sam prebacila na piliæe, oprostite mi molim, al sjetila sam se zlatnih sedamdesetiih(prije naftne krize), moji bi ti uhranili 30 pilièa na brzaka (sistem- jedi jedi sreæo) i tako poslije dva mjeseca ima to viditi od piliæa.
E sad, kad su dobro ugojeni dolazimo do druge etape: treba piliæe kokniti i srediti za zamrzivaè. U j..... tu nam se heroji posakrivae.
Ako se jave oni od zatite ivotinja, to je bilo davno i prolo.
-
- Posts: 128
- Joined: Sat Dec 30, 2006 5:29 pm
Boris Vukobrat se poèetkom devedesetih godina,kao bogat èovjek iz Francuske pokuao politièki djelovati u ondanjoj Jugoslaviji.Kupio je kuæu u sred Beograda,Simina ulica i, èak se pokuavao kandidirati za presjednika SR Jugoslavije.Ne znam to je poslije bilo sa njiim,odnosno nije se ovdje vie èulo za njega,bar ne u irokim nbarodnim masama.
BORIS VUKOBRAT
Poèetak - roðen je 1940. u Zagrebu. Otac mu je bio Srbin, majka Bosanka, u hrvatsku prestonicu dovela ih je potraga za boljim ivotom. Kad se zaratilo, ostao je u Zagrebu, roditelji nisu mogli da doðu po njega, èuvala ga je kuæna prijateljica, izvesna gða Logar, inaèe Slovenka. Vukobrati potièu iz sela Plavina kod Knina, na granici prema Lici.
Detinjstvo - "Nije taèno da sam ostao bez roditelja, samo sam odrastao bez njih", prièa on. Kako je njegov anðeo èuvar gða Logar umrla kad mu je bilo pet godina, dali su ga u dom za ratnu siroèad. Majka ga je traila, posreæilo joj se tek 1949. "Tad sam je prvi put video", navodi. Oca je sreo mnogo godina kasnije, jer je kao rojalista otiao iz zemlje...", seæa se Boris.
Nacionalnost - "Nisam Srbin po opredeljenju, veæ po roðenju", istièe.
Verska opredeljenost - nije se zabeleena.
Obrazovanje - osnovnu kolu zavrio je u Kninu, srednju u Banjaluci. Studirao je ekonomiju u Beogradu, bio je ðak profesora Mihaila Markoviæa, ali antimarksista, zbog predavaèa estoko nafilovanih idejama koje nije priznavao, napustio je studije. Nekoliko godina kasnije, kad je uveliko "arbajtovao" po Parizu, zavrio je na Sorboni kurs francuskog jezika i civilizacije.
Karijera - poèeo je kao novinar u "Ekonomskoj politici". Meðutim, zbog neprihvatljivih stavova ostao je bez posla. Devet meseci uludo je obilazio firme, za njega nigde nije bilo mesta. Potom je spakovao kofere i sa suprugom Hajrijom i dvesta vajcarskih franaka u depu, poao u Francusku.
U zemlji mode i luksuza, poèeo je kao radnik na graðevini, odnosno struènjak za plafone. Kako tu nije mogao da sredi papire, preao je u Reno. Da bi skrpio kraj s krajem, bio je i moler, trgovaèki putnik, Hajrija ga je ispomagala, radeæi kao prodavaèica, kuæna pomoænica... Onda je uao u multinacionalnu naftnu kompaniju "Kopeim". Posreæilo mu se, imao je nekoliko uspenih poslovnih poteza, vrtoglavo je napredovao i postao prvi èovek te kompanije. irio je biznis u Konavlima (kraj Dubrovnika) imao je farmu, nju su mu odneli vetrovi rata...
U drugoj domovini, na radnik na privremenom radu u inostranstvu postao je cenjen toliko da su ga nagradili ordenom Legije èasti. Godine 1992. osnovao je Fondaciju za mir i reavanje kriza. Cilj mu je bio da spase to se spasti moe od nekadanje svoje domovine. Lansirao je sebe u sam vrh svetske politike, "umeao se" u raspetljavanje jugoslovenskog problema. Autor je "Predloga za novu zajednicu", savetovao je da nam spasa ima i to - u regionalizaciji. "Region sam najbolje zna ta mu je prioritet i kako da ga ostvari, ali mora da zna da to ne moe samostalno, veæ uz pomoæ zajednice", ubeðen je.
Jednom je (1993) veèerao s jednim predsednikom vlade, doruèkovao s jednim predsednikom drave - i momentalno beogradska tampa ga je kandidovala za jugoslovenskog premijera. Istovremeno, Vojislav eelj je obelodanio da je Vukobrat èovek Slobodana Miloeviæa, da kod njega stalno dolazi tajno... On je to, naravno, demantovao, uz objanjenje da se s Miloeviæem sastao samo jednom, davne 1990. godine, ali da ni tad nije direktno s njim razgovarao...
"Prvi put o mom premijerskom mestu prièalo se 1987. godine. Raspoloen sam da razgovaram o svemu to je korisno za ljude, ali uopte nisam raspoloen da budem predmet bilo èije manipulacije i instrumentalizacije", rekao je (kasnije, kad bi ga sezonski smetali u premijersku stolicu, i nije previe burno reagovao).
Stranaèki angaman - poznat je kao estoki kritièar komunista (i bivih i sadanjih), aktuelne vlasti, ali i opozicionih voða. "Imali smo jednog graðanina koji je bio objekat politike, odnosno vlasti. To je uradila komunistièka partija koja je na sebe preuzela sve odluke, a graðaninu rekla da ne brine ni o èemu", objanjava, uz komentar da su nam nerad i dugovi doli glave.
Zanimljivosti - mrzi mistifikacije, tvrdi da mu se nameæu politièke ambicije. "Nisam kandidat ni za ta, èovek sam na raspolaganju, ako drugi misle da taj posao mogu da obavim, tu sam. Mnogo sam u ivotu radio, mnogo putovao, kao kofer iz aviona u avion. Koliko sam samo gradova posetio koje nisam ni video! Koliko je kultura s kojima sam bio u kontaktu a o kojima nita ne znam! Koliko je knjiga koje nisam stigao da proèitam", reða
Detinjstvo - "Nije taèno da sam ostao bez roditelja, samo sam odrastao bez njih", prièa on. Kako je njegov anðeo èuvar gða Logar umrla kad mu je bilo pet godina, dali su ga u dom za ratnu siroèad. Majka ga je traila, posreæilo joj se tek 1949. "Tad sam je prvi put video", navodi. Oca je sreo mnogo godina kasnije, jer je kao rojalista otiao iz zemlje...", seæa se Boris.
Nacionalnost - "Nisam Srbin po opredeljenju, veæ po roðenju", istièe.
Verska opredeljenost - nije se zabeleena.
Obrazovanje - osnovnu kolu zavrio je u Kninu, srednju u Banjaluci. Studirao je ekonomiju u Beogradu, bio je ðak profesora Mihaila Markoviæa, ali antimarksista, zbog predavaèa estoko nafilovanih idejama koje nije priznavao, napustio je studije. Nekoliko godina kasnije, kad je uveliko "arbajtovao" po Parizu, zavrio je na Sorboni kurs francuskog jezika i civilizacije.
Karijera - poèeo je kao novinar u "Ekonomskoj politici". Meðutim, zbog neprihvatljivih stavova ostao je bez posla. Devet meseci uludo je obilazio firme, za njega nigde nije bilo mesta. Potom je spakovao kofere i sa suprugom Hajrijom i dvesta vajcarskih franaka u depu, poao u Francusku.
U zemlji mode i luksuza, poèeo je kao radnik na graðevini, odnosno struènjak za plafone. Kako tu nije mogao da sredi papire, preao je u Reno. Da bi skrpio kraj s krajem, bio je i moler, trgovaèki putnik, Hajrija ga je ispomagala, radeæi kao prodavaèica, kuæna pomoænica... Onda je uao u multinacionalnu naftnu kompaniju "Kopeim". Posreæilo mu se, imao je nekoliko uspenih poslovnih poteza, vrtoglavo je napredovao i postao prvi èovek te kompanije. irio je biznis u Konavlima (kraj Dubrovnika) imao je farmu, nju su mu odneli vetrovi rata...
U drugoj domovini, na radnik na privremenom radu u inostranstvu postao je cenjen toliko da su ga nagradili ordenom Legije èasti. Godine 1992. osnovao je Fondaciju za mir i reavanje kriza. Cilj mu je bio da spase to se spasti moe od nekadanje svoje domovine. Lansirao je sebe u sam vrh svetske politike, "umeao se" u raspetljavanje jugoslovenskog problema. Autor je "Predloga za novu zajednicu", savetovao je da nam spasa ima i to - u regionalizaciji. "Region sam najbolje zna ta mu je prioritet i kako da ga ostvari, ali mora da zna da to ne moe samostalno, veæ uz pomoæ zajednice", ubeðen je.
Jednom je (1993) veèerao s jednim predsednikom vlade, doruèkovao s jednim predsednikom drave - i momentalno beogradska tampa ga je kandidovala za jugoslovenskog premijera. Istovremeno, Vojislav eelj je obelodanio da je Vukobrat èovek Slobodana Miloeviæa, da kod njega stalno dolazi tajno... On je to, naravno, demantovao, uz objanjenje da se s Miloeviæem sastao samo jednom, davne 1990. godine, ali da ni tad nije direktno s njim razgovarao...
"Prvi put o mom premijerskom mestu prièalo se 1987. godine. Raspoloen sam da razgovaram o svemu to je korisno za ljude, ali uopte nisam raspoloen da budem predmet bilo èije manipulacije i instrumentalizacije", rekao je (kasnije, kad bi ga sezonski smetali u premijersku stolicu, i nije previe burno reagovao).
Stranaèki angaman - poznat je kao estoki kritièar komunista (i bivih i sadanjih), aktuelne vlasti, ali i opozicionih voða. "Imali smo jednog graðanina koji je bio objekat politike, odnosno vlasti. To je uradila komunistièka partija koja je na sebe preuzela sve odluke, a graðaninu rekla da ne brine ni o èemu", objanjava, uz komentar da su nam nerad i dugovi doli glave.
Zanimljivosti - mrzi mistifikacije, tvrdi da mu se nameæu politièke ambicije. "Nisam kandidat ni za ta, èovek sam na raspolaganju, ako drugi misle da taj posao mogu da obavim, tu sam. Mnogo sam u ivotu radio, mnogo putovao, kao kofer iz aviona u avion. Koliko sam samo gradova posetio koje nisam ni video! Koliko je kultura s kojima sam bio u kontaktu a o kojima nita ne znam! Koliko je knjiga koje nisam stigao da proèitam", reða