STA DA SE CITA
Moderator: Gazda
-
Hayda Blazic
- Posts: 34
- Joined: Sun Jul 17, 2005 8:02 pm
-
Aco Dimitrijevic
- Posts: 109
- Joined: Thu Apr 30, 2009 4:43 am
ta da se èita
A potom svakako more se prijeæi i na "Asterix"!
Ako toga ne bude bilo dosta za popravljanje raspoloenja i prestanak ljutnje, triba onda prevrnut po ufitu, u tajnim pregradcima pod skalama, ili po mraènim kutovima podruma, ne bi li se pronaa koji broj "Kekeca". Tamo se najbolje vidi kako je ilo sa uveseljavanjem jednog djetinjstva i kako to biva danas ...
Ako toga ne bude bilo dosta za popravljanje raspoloenja i prestanak ljutnje, triba onda prevrnut po ufitu, u tajnim pregradcima pod skalama, ili po mraènim kutovima podruma, ne bi li se pronaa koji broj "Kekeca". Tamo se najbolje vidi kako je ilo sa uveseljavanjem jednog djetinjstva i kako to biva danas ...
-
Mirko Milinkovic
- Posts: 25
- Joined: Thu Nov 01, 2007 12:58 am
:)
A kad se vec prica o lijpoj poeziji, evo nesto od Mike Antica
Nepovratna pesma
Nikad nemoj da se vraća
kad već jednom u svet krene
Nemoj da mi neto petlja
Nemoj da mi hoće-neće.
I ja bezim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
ta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim moe da se pati
Tu je ono čemu moes srce dati.
Al' ako se ikad vrati
mora znati
tu će stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud uri,
stisni srce i zamuri.
Al' kad pođe - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud će.
Ko zna zato.
Ko zna ta te tamo čeka.
Ove su elje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek' od tebe ivot uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
to ne ume nita malo,
pa kad krene - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna ta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlati,
il' sve teko,
gorko plati,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vrati.
Nepovratna pesma
Nikad nemoj da se vraća
kad već jednom u svet krene
Nemoj da mi neto petlja
Nemoj da mi hoće-neće.
I ja bezim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
ta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim moe da se pati
Tu je ono čemu moes srce dati.
Al' ako se ikad vrati
mora znati
tu će stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud uri,
stisni srce i zamuri.
Al' kad pođe - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud će.
Ko zna zato.
Ko zna ta te tamo čeka.
Ove su elje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek' od tebe ivot uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
to ne ume nita malo,
pa kad krene - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna ta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlati,
il' sve teko,
gorko plati,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vrati.
-
Aco Dimitrijevic
- Posts: 109
- Joined: Thu Apr 30, 2009 4:43 am
ta da se èita
" Kad prestanemo da se igramo,kad pod uticajem godina zamre u namapotreba za igrom i vera u istinitost i "stvarnost" igre ("Stari pas za igru ne mari", kae poslovica), tada svaki od nas zalazi u gustu, teko prohodnu umu iz koje treba naæi i izboriti sebi izlaz na èistinu, svetlost i slobodan put. Ceo ivot nam ponekad proðe u tome. Na tom bespuæu, koje je u stvari na "ozbiljni" i svesni ivot, nama je utoliko lake u koliko je u nama jo ostalo smisla za igru i sposobnosti da joj se, s vremena na vreme, predamo potpuno, i da iz nje izaðemo osveeni i okrepljeniza dalje traenje."
Ivo Andriæ, Znakovi pored puta, Rad, Beograd, 1980
Ivo Andriæ, Znakovi pored puta, Rad, Beograd, 1980
-
lana
-
SaleV
Ovde u Beogradu ima je na svakoj trafici, dva izdanja su rasprodana, sad je na redu trece...
Nikad nisam bio poseban obozavaoc Kustinih filmova, ali to sto je uradio na Mokroj Gori (Drvengrad), u muzickom smislu sa Zabranjenim Pushenjem, sa ovom knjigom i neki buduci projekti (ekranizacija Na Drini Cuprije i Kamengrad) govore o coveku vanserijskih kvaliteta kojeg sa razlogom postuju svugde u svetu!
Nikad nisam bio poseban obozavaoc Kustinih filmova, ali to sto je uradio na Mokroj Gori (Drvengrad), u muzickom smislu sa Zabranjenim Pushenjem, sa ovom knjigom i neki buduci projekti (ekranizacija Na Drini Cuprije i Kamengrad) govore o coveku vanserijskih kvaliteta kojeg sa razlogom postuju svugde u svetu!
-
Petar-Peky Bukarica
- Posts: 1301
- Joined: Sun Mar 02, 2003 5:13 pm
Sta da se cita
Napisala: MuMi
Kada ste vec kod Senke vetrova ima i sledeca knjiga Igra andjela od istog autora,mada ima i od Ljiljane Habjanovic Djurovic sa istim nazivom i mogu da vam i tu preporucim,posto je takodjer dobra.
Meni jako simpaticna knjiga je Dolazim po
tebe i vodim te sa sobom,Nikolo Amaniti,mislim da je i film snimljen.
Veliki sam citac tako da sam uglavnom procitala knjige koje pominjete,no svejedno hvala vam na preporukama.
Sneg pada na kedrove,izvrstan roman i to prvenac jednog novinara,zaboravila sam kojeg,ali je snimljen i film.
Ima jos mnogo,mnogo mnogo dobrih knjiga.Sledeci put cu da vam kazem koji tri knjige sam procitala bez predaha,jednu za drugom,od istog pisca.
Kada ste vec kod Senke vetrova ima i sledeca knjiga Igra andjela od istog autora,mada ima i od Ljiljane Habjanovic Djurovic sa istim nazivom i mogu da vam i tu preporucim,posto je takodjer dobra.
Meni jako simpaticna knjiga je Dolazim po
tebe i vodim te sa sobom,Nikolo Amaniti,mislim da je i film snimljen.
Veliki sam citac tako da sam uglavnom procitala knjige koje pominjete,no svejedno hvala vam na preporukama.
Sneg pada na kedrove,izvrstan roman i to prvenac jednog novinara,zaboravila sam kojeg,ali je snimljen i film.
Ima jos mnogo,mnogo mnogo dobrih knjiga.Sledeci put cu da vam kazem koji tri knjige sam procitala bez predaha,jednu za drugom,od istog pisca.
-
Aco Dimitrijevic
- Posts: 109
- Joined: Thu Apr 30, 2009 4:43 am
Sta da se cita
Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreæu ivot napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivosrt i dobrota odravaju i èine moguæim i podnoljivim.
. . .
Oni koji zaista vole svoj rodni grad, koji su mu verni, i imaju srèanosti i strpljenja da ostanu na jednom mestu na svom mestu, i onda kad sve goni èoveka da trai drugo, lake samo oni, valjda, imaju ovakve divne i sveèane trenutke kao velike nagrade za svoju istrajnost i odanost; u tim trenucima se njihov, èesto jednolièni i teki ivot odjednom preobraava i biva raskoan, bogat i zanosno lep.
. . .
U toj muci to se zove ene i elja za enom ima stvari koje su predmet ala i razgovora, ovako javno, pred svima, zatim ima drugih o kojima moe samo da se apuæe sa dobrim drugovima, u èetiri oka, ali ima i takvih o kojima se nikad ne govori ni sa najbliima, koje se i ne mogu nazvati imenom, nego se o njima ponekad samo mata, kao o neèem dalekom i bolno nedostinom.
. . .
. . .Èovek bi bio beskrajno nesreæan kada bi morao sebi da priyna da sva lepota sveta postoji samo u sokovima nae mladosti.
Ivo Andriæ, Znakovi pored puta, IRO Rad, Beograd, 1980.
. . .
Oni koji zaista vole svoj rodni grad, koji su mu verni, i imaju srèanosti i strpljenja da ostanu na jednom mestu na svom mestu, i onda kad sve goni èoveka da trai drugo, lake samo oni, valjda, imaju ovakve divne i sveèane trenutke kao velike nagrade za svoju istrajnost i odanost; u tim trenucima se njihov, èesto jednolièni i teki ivot odjednom preobraava i biva raskoan, bogat i zanosno lep.
. . .
U toj muci to se zove ene i elja za enom ima stvari koje su predmet ala i razgovora, ovako javno, pred svima, zatim ima drugih o kojima moe samo da se apuæe sa dobrim drugovima, u èetiri oka, ali ima i takvih o kojima se nikad ne govori ni sa najbliima, koje se i ne mogu nazvati imenom, nego se o njima ponekad samo mata, kao o neèem dalekom i bolno nedostinom.
. . .
. . .Èovek bi bio beskrajno nesreæan kada bi morao sebi da priyna da sva lepota sveta postoji samo u sokovima nae mladosti.
Ivo Andriæ, Znakovi pored puta, IRO Rad, Beograd, 1980.
-
Milica Bukarica Racunica
- Posts: 13
- Joined: Thu Apr 24, 2003 11:23 am
- Location: Melbourne
Nedavno sam procitala "Zapis duse" (Ljiljana Habjanovic Djurovic).
- "Zapis duse" je roman o posljednjoj srpskoj despotici i svetiteljki. O vlastelinki koju je narod nazvao majkom. Roman o putu duse po ishodu iz tijela. O zivotu poslije smrti. -
I po sedamdeset i treci put citam "Dervis i smrt" (Mesa Selimovic).
- "Zapis duse" je roman o posljednjoj srpskoj despotici i svetiteljki. O vlastelinki koju je narod nazvao majkom. Roman o putu duse po ishodu iz tijela. O zivotu poslije smrti. -
I po sedamdeset i treci put citam "Dervis i smrt" (Mesa Selimovic).
-
Milica Bukarica Racunica
- Posts: 13
- Joined: Thu Apr 24, 2003 11:23 am
- Location: Melbourne
"Mi smo ničiji. Uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Vjekovima mi se traimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. ivimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi historije kao na grebenu. Otrgnuti smo, a neprihvaćeni. Ko rukavac to ga je bujica odvojila od majke pa nema vie ni toka, ni uća, suvie malen da bude jezero, suvie velik da ga zemlja upije. Drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo. Mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odsluimo. Nesreća je to smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav. Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naa nesreća. Kakvi su ljudi Bosanci? To su najzamreniji ljudi na svijetu, ni skim se istorija nije tako poalila kao sa Bosnom. Juče smo bili ono to danas elimo da zaboravimo, a nismo postali ni neto drugo. S nejasnim osjećajem stida zbog krivice i otpadnitva, nećemo da gledamo unazada, a nemamo kad da gledamo unaprijed. Zar smo mi slučajno tako pretjerano meki i surovi, raznjeeni i tvrdi. Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti, zato? Zato to nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znači da smo poteni. A kad smo poteni, svaka čast naoj ludosti!"
"Dervis i smrt" - Mesa Selimovic
"Dervis i smrt" - Mesa Selimovic
-
Senka Jaramaz Tosic
- Posts: 27
- Joined: Thu Jan 19, 2012 3:05 am
Prvi dio autobiografske knjige sjajnog glumca Bekima Fehmiua sam procitala u jednom dahu.Nedavno je objavljena i druga knjiga,naslov isti Blistavo i strasno,ali je jos nisam nabavila,samo sam procitala neke odlomke u feljtonu.Pisano iz duse,pametno,iskreno inadasve dirljivo stivo jednog od najvecih i najuspjesnijih glumaca bivse SFRJ,koji se nazalost prerano povukao. Preporucujem svima koji vole dobro stivo.
-
Aco Dimitrijevic
- Posts: 109
- Joined: Thu Apr 30, 2009 4:43 am
Sta da se cita
Elegièna pjesma mladog pjesnika i mladosti uopæe, okrunjena kinim kapima, strastima drhtaja i uspomena. Skoro pjesma prigodna u jesenje dane. No, ipak...
Sad je proljeæe. A proljeæe je doba raðanja novog ivota. To je doba mladih i vrijeme zaljubljenih. Ova pjesma Miloa Crnjanskog u sebi sjedinjuje i zanos mladosti i osjeæaj ljubavi. Ona je namjenjena za èitanjr prije svega potivaocima poezije, ali ujedno, ona bi mogla posluiti i kao odocnio nekrolog jednoj naoj sugraðanki koja nas je prerano napustila preselivi se u carstvo nebesko.
MIZERA
Kao oko mrtvaca jrdnog
sjaje oko naeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noæ na tebe svile prosipa?
Jesi li se digla medju gospe?
Gde si sad Ti?
Voli li jo noæu ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
U kolima ko u mrtvaèkom sanduku,
to kripi.
Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.
O, ne voli, ne voli nita,
ni knjige , ni pozorita,
ko uèeni.
Kae li nekad, iznenada,
u dobrom drutvu, jo i sada,
na èijoj strani si?
O, da li se seæa kako smo ili,
sve ulice noæu obili,
po kii?
Seæa li se noæne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.
Stid nas bee domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu èujem griu mia,
a pada hladna, sitna kia.
Gde si sad Ti?
Beè, Urevoluciji 1918.
Za studentesu Idu Lotringer
Sad je proljeæe. A proljeæe je doba raðanja novog ivota. To je doba mladih i vrijeme zaljubljenih. Ova pjesma Miloa Crnjanskog u sebi sjedinjuje i zanos mladosti i osjeæaj ljubavi. Ona je namjenjena za èitanjr prije svega potivaocima poezije, ali ujedno, ona bi mogla posluiti i kao odocnio nekrolog jednoj naoj sugraðanki koja nas je prerano napustila preselivi se u carstvo nebesko.
MIZERA
Kao oko mrtvaca jrdnog
sjaje oko naeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noæ na tebe svile prosipa?
Jesi li se digla medju gospe?
Gde si sad Ti?
Voli li jo noæu ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
U kolima ko u mrtvaèkom sanduku,
to kripi.
Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.
O, ne voli, ne voli nita,
ni knjige , ni pozorita,
ko uèeni.
Kae li nekad, iznenada,
u dobrom drutvu, jo i sada,
na èijoj strani si?
O, da li se seæa kako smo ili,
sve ulice noæu obili,
po kii?
Seæa li se noæne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.
Stid nas bee domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu èujem griu mia,
a pada hladna, sitna kia.
Gde si sad Ti?
Beè, Urevoluciji 1918.
Za studentesu Idu Lotringer