samo onako bezveze

[Dean Beric]

Bio sam na Ugljanu i otkrio da mi sve smeta, otisli su mi zivci
Smeta mi sto su petrovace ujutro hladne i preslatke
Mrzim kad sam ujutro pijem kavu, nigdje nikog, tisina
Smeta mi sto svako malo dodje mene red da palim vatru za gradele ili peku
Smeta mi onaj miris tucetine i svinjetine kad se vruce s peke ubace u maslinovo ulje da se makar malo smeksa ona res korica
Smeta mi i miris peke kad se otvori a ispod rolana teletina
Mrzim komadice nanara, cuka i dagnica u rizotu, pogotovo kad sve pokvare kamenice
Domace vino mi je ili prehladno ili pretoplo (u tren predje iz hladnog u toplo pa ga moram popiti na brzinu i na silu)
Najgore je popodne, unisti me rucak, srusi me na krevet, nestanu iz zivota one dvije ure spavanja, a mogao sam svasta
Mrzim vecer, sve polijega, ne spava mi se. Sjedim za stolom u borovima, dosadna tisina, dosadan polumrak, dosadan miris borovine, dosadni zrikavci
Neznam zasto na Ugljan salju ljude da se lijece. Ja sam se se umalo razbolio. Da nisam svaki cas skakao u more, poludio bih

[Petar-Peky Bukarica]

Ajde neka je bar nekome bilo lose.

[Nijema]

Bio sam na Ugljanu i otkrio da mi sve smeta, otisli su mi zivci
Smeta mi sto su petrovace ujutro hladne i preslatke
Mrzim kad sam ujutro pijem kavu, nigdje nikog, tisina
Smeta mi sto svako malo dodje mene red da palim vatru za gradele ili peku
Smeta mi onaj miris tucetine i svinjetine kad se vruce s peke ubace u maslinovo ulje da se makar malo smeksa ona res korica
Smeta mi i miris peke kad se otvori a ispod rolana teletina
Mrzim komadice nanara, cuka i dagnica u rizotu, pogotovo kad sve pokvare kamenice
Domace vino mi je ili prehladno ili pretoplo (u tren predje iz hladnog u toplo pa ga moram popiti na brzinu i na silu)
Najgore je popodne, unisti me rucak, srusi me na krevet, nestanu iz zivota one dvije ure spavanja, a mogao sam svasta
Mrzim vecer, sve polijega, ne spava mi se. Sjedim za stolom u borovima, dosadna tisina, dosadan polumrak, dosadan miris borovine, dosadni zrikavci
Neznam zasto na Ugljan salju ljude da se lijece. Ja sam se se umalo razbolio. Da nisam svaki cas skakao u more, poludio bih

Gospodine da li ste se salili?......od sveg srca se nadam da jeste!

[lana]

Koliko je meni poznat Deanov stil, to bi mogla biti neka aluzija na sve skupa.

Nije naš Dean od one sorte "prepametnih i nadasve ozbiljnih" tipova.
On je saèuvao "malo dijete u svojoj duši".
Hvala bogu, da postoje takvi ljudi na ovom svijetu.

[Dean Beric]

Najgore od svega su svadje preko ograde. Ispod srdela jari zar, meni mirisu a onima preko smrde. Jucer su oni gradelavali, njima je mirisalo, meni smrdilo, ali manje jer sam spasavao situaciju mirisom rolane teletine ispod peke. Bila bi jos mirisnija da pola mirisa nisu pokupili krompiri.
Tako psujemo jedni druge dok se ne pomirimo sa malo pjene po vrhu hladne case. Mora iz case, prehladno je iz boce.
Najgore od svega je rano ujutro kad smo Janko i ja sami na Mostiru. Nema jos okupatora ni okupatorica, a mogla bi naici koja da uljepsa valu. Poslije ih dodje previse pa zasjene jedna drugu.
A najgore od najgoreg je kad uvecer polako odlaze zvukovi polazaka na spavanje. Ostanem sam sa pregustim plavcem (zadnje kapi 2012.), a tisina sve glasnija i glasnija. Nista se ne cuje osim tisine. Pocinjem sanjati budan neke davne predmaturalne snove. Jedan don (to je ''i po'') pa se prebacim do kreveta nebi li se nastavio san, a dileme pritisnu: dali sutra gradele, kotlic ili peka, dali i sutra tanka vruca pogaca za veceru, hoce li izdrzati zalihe vina.
Zrikavci se dogovaraju kako mi pomoci. Malo jedan, malo drugi i utonem, a sutra sta bude.

[Dean Beric]

Ljudi su po prirodi ljubomorni, zavisli, jalni. To se najvise vidi na plazi. Tamo su svi ljubomorni. Puno zena je ljubomorno sto sam sa svojom zenom, a ne s njima. Drugi su ljubomorni na ljepse kupace, na bolje natikace, na uzi struk, na tamniju boju. Ja sam katkad ljubomoran, ali necu napisati na sta.
Jedna me ljubomora opsjeda, toliko vidljiva da je mogu opipati.
Vidim je u ocima onih koji ulaze u more. Oni su ljubomorni na one koji su vec u moru. Ljubomora traje i traje, ljubomorci stoje u plicaku s morem do koljena, drhcu, hladno im je. Oni drugi gustaju, plivaju, rone, prskaju se, more toplo krasno. Ovi suhi stoje i stoje, neda im se smociti. Oci pune ljubomore, zavisti, jala, jeda, cak pomalo i zloce.
Voljeli bi oni u moru do koljena da se ovima u moru stogod desi, da se ubodu na jezinca, da se zagrcnu, da ih uhvati grc u nogu....
Ne pomaze, ovi se i dalje prskaju, plivaju, gustaju.
Oni ljubomorni stoje i stoje, hladno im je.
Tek odjednom, poskliznu se ili namjerno skoce, smoce se... dalje gustaju.
Novi kupaci ulaze u more do koljena, puni ljubomore...

[Dean Beric]

Na ljetovanju sam se prisjetio nekoliko predmeta iz Gimnazije:
Botanika: kruskice, dinje, pokoja sljiva i jedna stidljiva visnja
Biologija: Darwin: ''Produzetak vrste prirodnim putem''
Fizika: Svako tijelo nastoji zadrzati stanje mirovanja ili kretanja jednoliko po pravcu sve dok na njega ne djeluje neki predmet (u ovom slucaju grudnjak) koji ce to stanje promijeniti.
Geometrija: Krugovi, elipse, stosci
Strani jezici: Pronalazak nacina miroljubivog dodira stranih jezika sa domacim
Kemija: Najljepsi i najgori mirisi u prirodi (mlada i stara) ((ko zna njemu dosta, ko nezna bolje i ne pocinjati objasnjavati))
Filozofija: Sofizam: Dali Vam ja stvarno licim na nekog ko bi htio s Vama ono, i ako licim sunjam da ste pogodili. Stoicizam: Eno nje opet, muke mi ježove
Povijest: Eh kad bi se proslost mogla vratiti
i t d

[Dean Beric]

Zadnja subota avgusta, zadnji ovogodišnji vikend na Ugljanu. Osjeca se miris jeseni.
Kupio sam ujutro rano kil i po srdela, vecih, dobro masnih, taman za gradele. Cistim ih na starom mjestu dalje od plaze, jednu po jednu, a galebovi opazili i eto ih. Rukom skidam lustru da koza ostane citava, vadim drob i bacam galebovima. Oni veliki daleko, mali mladi blizu. Bacam mladima, na njima more ostaje, stari se ljute pogotovo jedan dosta star. Ima bar sest godina, sezdeset ako se jedna njegova broji kao deset ljudskih. Vrsnjak. Bacim i njemu malo. Guta i gusta. Oko nogu mi se vrte ribice i male grancigule, kupe sitne otpatke.
Jedna po jedna, ociscene srdele. Isperem ih par puta u moru i s kantom prema kuci. Opet me cekaju problemi: lozi, peci, jedi, pij.....Opet ce se ljutiti ljubomorni susjedi.
Miris jeseni, zadnje ovogodisnje srdele na gradele.
Palo mi na pamet da će se za deset godina izleći jedan galeb koji će napuniti osam kad ja napunim osamdeset. Jedva cekam da se sretnemo.

[Hespera]

Ovo je samo da nam vadi mast , nama jadnicima sto sljakamo po cijeli dan u vrucim smrdljivim gradovima , more ni na slici nemamo kad da vidimo a kamoli srdelice , peke , prstace i svasta nesto . Deane , platices mi za ovo kad tad !

[branka.pupavac]

Mene zanima, pošto je sad sve pod ključem, zašto je spisak članova, odpisanih i novih,
i dalje odključan
( odključan: Slovenci nemaju palatalizacije.
Doduše nemaju oni mnogo šta.
Nemaju ni nekih slova.
Nemaju ni peti padež-znaši ne može biti: Oj,Janeze!
Ali...... imaju nešto što mi nemamo -a to je dvojina.
Oni moraju biti drugačiji.
Nije im dosta jednina i množina, nego bi oni dvojinu- a čujem, nešto se šuška i oko trojine).

Malo sam odlutala, da se vratim na temu:
Još me zanima kako se neki po danu D još uvijek mogu registrirati kao voće ili povrće ili misaona imenica a neki ne mogu ni kao zamjenica.
Šta sad, jesu to neka nova pravila ili neke računalničke finte.
Oć‡e li me iko rasvijetliti??

[Miroslav Stankovic]

Draga Lana, drago mi je da tebe vidim u novom izdanju.

Bili smo ovo ljeto tamo u vasim krajevima, i trebali smo ici u Celje , ali Nikola dobio temperaturicu, pa smo ostali u Splitu.

Sinoc sam przio dvije vrste kave Nicaragua San Jose del Rio Coco i microlot iz Brazila: Fazenda Cachoeira da Grama. Evo pijuckam dupli ristreto, od 16 grama kave napravio 29 grama espressa... Ovo bi razbrknulo i medvjeda... Kao melem...

Puno pozdravi mamu i brata od Mice. A pozdravi i svoju ostalu familiju koju neznam.

[Petar-Peky Bukarica]

Lana,daj mi vremena i ja sam nesto u nedoumici.Eto popij kavicu sa Micom.

[branka.pupavac]

[branka.pupavac]

Ajmo dalje narode! Prođe i jučešnji dan. Imam osjećaj, da je bilo nešto u zraku, svi smo funkcionirali ko gluvi telefoni, da prostite.

[Petar-Peky Bukarica]

Moje detinjstvo bilo je jedno veliko putovanje: Beograd, Vojvodina, Kosovo Polje, Dalmacija. Mnogo sam videla: prvu hrabrost dečaka iz Žargovića kod Knina, koji je, kad je video zmiju otrovnicu, dograbio motku i na stopu od mene je ubio; smrt devojčice u dugom dvoristu Malajničke ulice u Beogradu; tugu za ukradenom zajedničkom loptom, najmilijom igračkom dece naše ulice. Išla sam u ribolov na Lab i Sitnicu, penjala sam se na Nenad, vrh sa koga je po legendi iz pesme "Predrag i Nenad" brat ubio brata. Volela sam da zagazim u Tisu i Dunav, da zaplivam i da se kupam. Čuvala sam ovce s decom u Dalmaciji. Penjala sam se na divlju trešnju s devojčicom Minom, Bajramovom ćerkom, kraj Laba na Kosovu. Hvatala rukom štuku koja me je ugrizla za prst i išla s majkicom na vojvođanske vašare gde se sve šarenilo od licederskih kolača, ogledalaca, gipsanih kućica, mačića, petlića, vrteški s konjima i karucama, gde vas je fotograf ovekovečio "slikom za minut".

Pricala : Mira Alečković