POZDRAVI-ZELJE-PORUKE
Moderator: Gazda
-
- Posts: 78
- Joined: Tue Jun 06, 2006 10:02 am
- Location: Australia
-
- Posts: 106
- Joined: Sun May 14, 2006 11:02 pm
pozdravi elje poruke
Svim Kninjanima koji slave uskrs elimSRETAN USKRS.
-
- Posts: 1301
- Joined: Sun Mar 02, 2003 5:13 pm
POSEBNE CESTITKE
obiserko
Joined: 22 May 2004
Posts: 6
Posted: Wed May 28, 2008 6:24 am Post subject: POSEBNE ČESTITKE!!!
--------------------------------------------------------------------------------
Svim Kninskim prezimenima koji nas grad naselise 1522 u seobi s osmanskom silom zelim sretnu 486. godisnjicu doseljavanja u nas grad.Turci prema povjesnim zapisima zauzese nas grad godine 1522. datuma 28.5. Nadam se da je bilo interesantno. U tu seobu npr. spadaju Biserci, Vukovici,Djurdjevici, Ilici,Novakovici(Novakovici su zabiljezeni i prije Turaka ali nema potvrde da se radi o istima)...
Back to top
Joined: 22 May 2004
Posts: 6
Posted: Wed May 28, 2008 6:24 am Post subject: POSEBNE ČESTITKE!!!
--------------------------------------------------------------------------------
Svim Kninskim prezimenima koji nas grad naselise 1522 u seobi s osmanskom silom zelim sretnu 486. godisnjicu doseljavanja u nas grad.Turci prema povjesnim zapisima zauzese nas grad godine 1522. datuma 28.5. Nadam se da je bilo interesantno. U tu seobu npr. spadaju Biserci, Vukovici,Djurdjevici, Ilici,Novakovici(Novakovici su zabiljezeni i prije Turaka ali nema potvrde da se radi o istima)...
Back to top
Posto sutra (nakon duge godine) putujem u moj i vas rodni kraj,zelim da sa vama svima podjelim radost koju osjecam.
Kad sam vec tu,zelim sretan put svima onima koji putuju,lijep i ugodan provod onima koji ostaju,a svima zajedno puno zdravlja i srece.
Neka ste mi zivi,zdravi i veseli,dragi moji Kninjani.
Kad sam vec tu,zelim sretan put svima onima koji putuju,lijep i ugodan provod onima koji ostaju,a svima zajedno puno zdravlja i srece.
Neka ste mi zivi,zdravi i veseli,dragi moji Kninjani.
KRNJI KOLOSJEK
Dragi moj peki ti se zasigurno neces ljutiti ako ti odrzim jedan kratki cas iz istorije, zapravo radi se o tvom navodu u vezi pojave nekih prezimena na podrucju Knina. Istorijska cinjenica je da je car Dusan Silni sagradio 1300 i neke crkvu svetog Petra i Pavla na Polaci kod Knina gdje je u to vrjeme zivio mahom Srpski zivalj, sto i nije toliko bitno ako zanemarimo cinjenicu da je taj isti zivalj dolazio do Knina i ostajao u njemu, kao sto smo na kraju krajeva svi mi odnekud dosli i tu ostali. Navodim ti prezime Lazic koje je jedno od najstarijih na tom posrucju a samo ono ti kaze od koga je nastalo, pa Bosnic koje je prezime moje majke i oni su dosli kao sto se da iz prezimena zakljuciti sa podrucja Bosne i tu ostali, pa onda imamo moje prezime Laka koje je nastalo od Lakic ali je iz straha od krvne osvete promjenjeno, a zivjeli smo i u Kninu i u Biskupiji, i mnoga druga prezimena koja datiraju mnogo prije 500 godina. Pisem ti ovo iz nekih drugih pobuda a ne da ja kao tebe nesto ucim pameti, zato te jos jednom molim da se ne ljutis na mene ni ti ni oni koji ovo budu citali jer kao sto se kaze, ako ti sam zaboravis svoju istoriju drugi ce je zaboraviti jos brze.
krnji kolosjek
Izvinjavam se Pekiju u vezi navoda za prezimena , pogresno sam procitao . radi se o navodu koji je napisao Obiserko .
krnji kolosjek
Oj cipe puska te ubila nemoj da otkrivas nase privatne poruke.Ovo sta sam napisao je istorijsko opismenjavanje a ono u pp-u je ''samo za tvoje oci''.
livadic wrote:Vratio sam se nakon dugog boravka u naem lijepom kraju i koristim priliku da vas sve skupa pozdravim.Budite mi dobri kao to ste lijepi,dragi moji Kninjani.
Ja se veæ veselim novih slika na Galeriji a nadam se i kakvom referatu iz domaæeg kraja!!!!
Neki od nas nisu ni primirisali Knina ove godine.
kninska prezimena
naravno da su turci porobili i Vrliku 1522 kao i Knin, no pojedina prezimena u tom kraju datiraju iz nesto ranijeg perioda, kao sto se vidi iz prilozenog
Мијесто и ријека Цетина
Цетина и Цетинска опћина први пут се спомиње у писаним изворима 1069 године. Од свих пет Сплитско-Далматинских опћина у то вријеме Цетинска опћина била је највећа. Њена граница према Босни под обронцима Динаре означена је утврдом Главаш.
У средишту Цетине измедју два извора подигнута је црква Светога Спаса у IX стољећу, дакле , прије око два стољећа од подијеле кршцанства 1054 године, на чијем је прочељу најстарији звоник код срба. Са околним гробљем чини једну цијелину.
Током друге половице XV стољећа усљед учесталих напада Турака кроз кланац Уништа на простор Цетине, становници цредишта не одљевају нападима, па се склањају у оближњи утврђени Врлички Град ( Costrum Werhlychky). С временом долази до скоро потпуног пресељавања становнишва из старог центра опћине под утврду Градина ( Прозор).
1522. године Турци освајају Врлику и њоме владају до 1688 године, када она прелази под млетачку управу.
Између Динаре и Свилаје у подножју налази се село Цетина са два главна извора истоимене ријеке. Двије су легенде о имену Цетине. Јужном Пољском теће ријека Cetynia. Дошавши одатле у нови крај срби су собом донијели сијечања и старо име дали новој ријеци. Друга легенда каже да су Далмати ријеку звали ''Кертона'', мијештани су то прихватили и прилагодили своме језику те Кертона иговарали Цетина.
Рељеф цетинсеке крајине настао је алпским набирањему терцијеру. Шкољку у којој лежи Цетина граде вапненци (жестица) који су на њеном дну дебели обложени језерским седиментима, лапорима. Клима је субмедитерранска, са 1400мм падалина годишње. На Динари нема надѕемних вода осим планинског ''ока'' Шатор, јер ту владају закони крша, воде пониру и крећу се подземљем. Хидографско подручје ријек Цетине веома је широко и сложено и захваћа 3700км2 површине.
Овдије гргољи врело, ту поток, тамо ријека. Обиље бистре, хладне питке воде у вијечно жедној Далмацији. Велико И вуковића врелода су плава поддинарска ока, дав главна извора ријеке Цетине. Цетина је заправо зудо природе. Из два дубока кратера куља вода стварајући двије ријеке које се стапају у једну на крају цетинског поља. Након 105 километара т5ока спуста се 385 метара и улијева у Јадранско море. Извори се налазе у истоименом селу Цетина које их окружује тим редом; Ђукићи, Маријани, Баришићи, Медићи, Преочани,Врањећи, Кнежевићи, Куробасе и Вучићи, док са друге стране нижу се Четници, Милаши, Батице, Вуковићи, Шкрбићи и Баричевићи. Велико врело има једну красну љепотицу, Господску Пећину. Служила је као станиште и сковиште људима у разним временским епохама. У вријеме ратова у љу се сакривали стари цетињани али и хајдуци. До данас није довољно истражена. У њој постоје подземне воде које својим шумом откривају подземнзу ријеку. Неки тврде да се овдије дијеле воде, пола Крки а Цетини пола. Но и то до данас није испитано. Низводно од извора у давна времена изградјена су два већа камена моста који премошћују ријеку. Служили су стољећима а ѕову се Плочасти и Вуковића мост. Сличних али мањих камених мостова има још у Цетинском крају. Техника грађења им је била иста а материјал'камен ѕа градњу потијече из познатог каменолома природних чврстих плоча званог Плочиста удаљеног три километра сјеверно од села, непосредно уз Наполеонов у цесту, најправију цесту у Цетинском крају. Старе мостове одмјенули су нови бетонскаи које сложно саградише цетињани 70'80 година 20 стољећа. Прије њих 20'30 година 20 стољећа сагрђена су два првабетонска моста у Цетини и то Преочки и Скакале у пољу код извора Беговац. Око мостова су ливаде, свијежина и пољско цвијеће. Слободна и тиха је Цетина у пољу. Глухи мир ремети птичији пјев.На крају цетинског поља стишћу је гарјачки тијеснаи гдије се преобраћа хучећи, пјенећи се пршћући бисерне хладне млазове. Оба извора низводно исподе Вуковића и поред Баришића су укроћена са три стара млина, ато су; Ђурутинов, Гаргентин и Вуковића.
hvala
Мијесто и ријека Цетина
Цетина и Цетинска опћина први пут се спомиње у писаним изворима 1069 године. Од свих пет Сплитско-Далматинских опћина у то вријеме Цетинска опћина била је највећа. Њена граница према Босни под обронцима Динаре означена је утврдом Главаш.
У средишту Цетине измедју два извора подигнута је црква Светога Спаса у IX стољећу, дакле , прије око два стољећа од подијеле кршцанства 1054 године, на чијем је прочељу најстарији звоник код срба. Са околним гробљем чини једну цијелину.
Током друге половице XV стољећа усљед учесталих напада Турака кроз кланац Уништа на простор Цетине, становници цредишта не одљевају нападима, па се склањају у оближњи утврђени Врлички Град ( Costrum Werhlychky). С временом долази до скоро потпуног пресељавања становнишва из старог центра опћине под утврду Градина ( Прозор).
1522. године Турци освајају Врлику и њоме владају до 1688 године, када она прелази под млетачку управу.
Између Динаре и Свилаје у подножју налази се село Цетина са два главна извора истоимене ријеке. Двије су легенде о имену Цетине. Јужном Пољском теће ријека Cetynia. Дошавши одатле у нови крај срби су собом донијели сијечања и старо име дали новој ријеци. Друга легенда каже да су Далмати ријеку звали ''Кертона'', мијештани су то прихватили и прилагодили своме језику те Кертона иговарали Цетина.
Рељеф цетинсеке крајине настао је алпским набирањему терцијеру. Шкољку у којој лежи Цетина граде вапненци (жестица) који су на њеном дну дебели обложени језерским седиментима, лапорима. Клима је субмедитерранска, са 1400мм падалина годишње. На Динари нема надѕемних вода осим планинског ''ока'' Шатор, јер ту владају закони крша, воде пониру и крећу се подземљем. Хидографско подручје ријек Цетине веома је широко и сложено и захваћа 3700км2 површине.
Овдије гргољи врело, ту поток, тамо ријека. Обиље бистре, хладне питке воде у вијечно жедној Далмацији. Велико И вуковића врелода су плава поддинарска ока, дав главна извора ријеке Цетине. Цетина је заправо зудо природе. Из два дубока кратера куља вода стварајући двије ријеке које се стапају у једну на крају цетинског поља. Након 105 километара т5ока спуста се 385 метара и улијева у Јадранско море. Извори се налазе у истоименом селу Цетина које их окружује тим редом; Ђукићи, Маријани, Баришићи, Медићи, Преочани,Врањећи, Кнежевићи, Куробасе и Вучићи, док са друге стране нижу се Четници, Милаши, Батице, Вуковићи, Шкрбићи и Баричевићи. Велико врело има једну красну љепотицу, Господску Пећину. Служила је као станиште и сковиште људима у разним временским епохама. У вријеме ратова у љу се сакривали стари цетињани али и хајдуци. До данас није довољно истражена. У њој постоје подземне воде које својим шумом откривају подземнзу ријеку. Неки тврде да се овдије дијеле воде, пола Крки а Цетини пола. Но и то до данас није испитано. Низводно од извора у давна времена изградјена су два већа камена моста који премошћују ријеку. Служили су стољећима а ѕову се Плочасти и Вуковића мост. Сличних али мањих камених мостова има још у Цетинском крају. Техника грађења им је била иста а материјал'камен ѕа градњу потијече из познатог каменолома природних чврстих плоча званог Плочиста удаљеног три километра сјеверно од села, непосредно уз Наполеонов у цесту, најправију цесту у Цетинском крају. Старе мостове одмјенули су нови бетонскаи које сложно саградише цетињани 70'80 година 20 стољећа. Прије њих 20'30 година 20 стољећа сагрђена су два првабетонска моста у Цетини и то Преочки и Скакале у пољу код извора Беговац. Око мостова су ливаде, свијежина и пољско цвијеће. Слободна и тиха је Цетина у пољу. Глухи мир ремети птичији пјев.На крају цетинског поља стишћу је гарјачки тијеснаи гдије се преобраћа хучећи, пјенећи се пршћући бисерне хладне млазове. Оба извора низводно исподе Вуковића и поред Баришића су укроћена са три стара млина, ато су; Ђурутинов, Гаргентин и Вуковића.
hvala
-
- Posts: 1301
- Joined: Sun Mar 02, 2003 5:13 pm
CESTITKA ZA PRAZNIKE
Kninjanima , clanovima Galerije i gostima , ljudima dobre volje , zelim srecne Bozicne i Novogodisnje praznike .
Last edited by Petar-Peky Bukarica on Sat Dec 27, 2008 12:04 pm, edited 1 time in total.
-
- Posts: 174
- Joined: Wed Dec 03, 2003 4:27 pm
- Location: Beograd