Poslao Petar Čolović. Vidova gora, Brač 1980. god.

Сања Шеган-Попадић
Чучи Амелина Синановић, једина њена слика на коју сам наишла

Ljiljana Bjegovic
Najstariji član Krste Žunić, ja bi rekla da je to slikano ispred njegove kuće i stolarska radionice

Petar Bukarica
Ljiljana Bjegovic Na kući je spomen ploča narodnom heroju Bošku Žuniću, čije ime nosi odred izviđača Knina. Delegacija mlađih izviđača je položila vjenac na spomen ploču. Krste Žunić je vjerovatno ispred porodice prisustvovao svečanom polaganju cvjeća.

Petar Bukarica
Ojdana i Đuro Kostić, Vesna Pavlović, ...

Petar Bukarica
Pčelice i poletarci.

Jadranka Klemencic
Preslatki

Nada Markić Šućur
Ninina Mia, Baćin Jugo, mala od Sanje Klepo...

Maki Vukcevic
Dijana i Kasja Vukčević

Oknardaj Ćitam
Tihomir Nonković, aka Tiho Džeger gore desno

Petar Bukarica
Kamp u Pakoštanima.

Tatjana Grgic
Stiv

Milivoj Dondur
Sutjeska, Stiv, Goga i sa strane Peki

Petar Bukarica
Jedno veče, u ovom logoru, dogovorimo se da Stiva namažemo kaladontom, što je bila ustaljena šala na logorovanjima. Kako smo birali ko će to napraviti nisam siguran, uglavnom kad se logor umirio ja sam se sa kaladontom u ruci našao ispred Stivovog šatora. Stiv je čvrsto spavao, iscjedio sam mu pola kaladonta na lice i izvukao se iz šatora. Nasatalo je kikotanje u našem šatoru dok se nije pojavio Stiv, iščupao je šator, bukvalno i zaklonio mjesec i većinu prostora svojim velikim tjelom, samo je progovorio "Da te ne vidim sutra u logoru". Nije mi trebalo dva puta govoriti. Sa prvim zrakama sunca sam se izvukao iz logora i po dana se krio po okolnim vinogradima i gustišu dok me poslijepodne nisu našli i natjerali da se vratim u logor. Stiv dobričina, kakav je bio, izvrne sve na šalu i zezanciju. Uprkos svemu divni doživljaji i druženja sa prijateljicama i prijateljima iz izviđača.

Сања Шеган-Попадић
Pokusali smo slicnu salu na skolskom putovanju na crnogorsko primorje, samo je pasta bila na kvaki: djecak sa sela kaze ljutit "koji su odje paste mecali?!!"

Ksenija Tosic
Divne uspomene i sjecanje na neke od rjetke vrste ljudi,kakav je bio Stiv.Spolja gledano otresit,iznutra je bila dobra dusa,osjecajan i svestran.

Željko Šućur
Ovo bi moga biti Tito, iza njega Bakarić. Na željezničkoj stanici u Kninu pedeset i neke.

Petar Bukarica
54./55. cesta za tvrdjavu je nosila taj datum.

Vjeko Šaran
Petar Bukarica Mislim 53.

Jugoslav Pavlovic
26.04.1954

Данко Перић
Ulica je nosila naziv: Prilaz 21. aprila 1954. Tu smo imali kuću, kupili smo je od prote Sunajka. Tita je na željezničkoj stanici dočekalo opštinstvo vođstvo, prepoznajem na dosta mutnoj slici Stevu Vukadina, brata našeg profesora Milana. Stevo je kasnije bio savezni funkcioner, pred penziju predsednik Kadrovske komieisje SIV Jugoslavije.

Masenka Masenka
Данко Перић dolazili su kod mog tate Vave da ja kao mala predam Ti tu buket cvijeca. Tata nije dao. Meni bilo zao. Ali nikada nije dao da se mi kao djeca prezentujemo.isticemo.U meni ostalo do današnjih dana. Skromnost je bogatstvo. Takvo vrijeme bilo.

Masenka Masenka
Šaljem iskrene pozdrave


Ksenija Tosic
Danko,sjecam se i Titovog dolaska i tvoje porodice,bili ste u kuci preko puta nas,kasnije ste se odselili u novu kucu preko puta tvornickih zgrada ispod Spasa.Drago mi je da,iako mladji od mene,znas detalje Titove posjete.Inace je za tu priliku cijela ulica bila ukrasena tkanim velencama i z naseg kraja i granama zelenila.Stevui Vukadina sam mnogo godina kasnije upoznala poslovno.Bio je na dobrom polozaju,ali nas covjek skroman i prijatan.Moje djevojacko prezime je Jaramaz,mozda se sjecas.